Сажетак Teorijsku bazu aktuelnog empirijskog istraživanja predstavlja u ovoj studiji revidirana verzija modela Tejlora i Aspinvala (The Taylor and Aspinwall Model, 1996), koji podrazumeva sveobuhvatan i savremen konceptualni okvir za razumevanje komponenti generičkog pojma stresa i njihovih međusobnih relacija. Ovde validirani model obuhvata četiri grupe promenljivih: a) stresor (ispitna anksioznost), b) suočavanje sa stresom (tri kategorije: suočavanje usmereno na zadatak, suočavanje usmereno na emocije i izbegavanje), c) stabilna karakteristika ličnosti (opšta samoefikasnost, kao internalni resurs za suočavanje sa stresom) i d) izlazne varijable stres-procesa (uspeh postignut na kolokvijumu i emocionalno stanje studenata neposredno nakon ispitne situacije). Relevatni podaci su prikupljeni sledećim mernim instrumentima: upitnik za procenu ispitne anksioznosti (TAI), inventar za registrovanje načina suočavanja sa kognitivnim zadacima (CITS), skala opšte samoefikasnosti (GSE) i upitnik za procenu pozitivnog i negativnog afektiviteta (SIAB-PANAS). Za obradu prikupljenih podataka primenjen je statistički postupak moderirane medijacione analize. U radu su detaljno prikazani i prodiskutovani specifični uslovi, pod kojima određeni nivo razvijenosti ispitivane moderator varijable (opšta samoefikasnost) značajno menja sledeće relacije: a) ispitna anksioznost – izbor strategija za suočavanje, b) primenjeni mehanizmi prevladavanja – ishodi ispitivane stresne transakcije i c) direktna veza između stresora i izlaznih varijabli.
