Сажетак S obzirom na to da je psihologija humanistička nauka i pomagačka profesija, može se reći da su etička pitanja, zapravo, temelj zadovoljavajuće dizajniranog psihološkog istraživanja. Ukoliko se ovim konstatacijama pridruži interdisciplinaranost psihologije, kao i stalan napredak naučnih dostignuća kojima se koristi psihologija, može se ustanoviti potreba kontinuirane provere prirode istraživanja od strane etičkih komiteta. Istraživanja nad specifičnim populacijama, poput dece, koja koriste relativno problematična sredstva, kao što su medikamenti-„poboljšivači“, pri prevenciji ili terapiji određenih maladaptivnih fenomena u domenu psihičkog funkcionisanja, iziskuju strožu kontrolu etičkih komiteta. Ekspanzija proizvodnje medikamenata koji se koriste u medikamentom tretmanu dece van okvira patološkog funkcionisanja, čini ovo područje još problematičnijim. U ovom članku dat je konceptualni okvir problematike primene medikamenata – „poboljšivača“ na populaciji dece tipičnog razvoja, opisani su argumenti „za“ i „protiv“ korišćenja „poboljšivača“ kod ove specifične populacije, a takođe su sa kritičkog stanovišta psihološke profesije prodiskutovane posledice masovne upotrebe medikamenata u situacijama kada njihovo korišćenje nije nužno. U poslednjem delu rada analizirane su mogućnosti i obaveze psihologa kao stručnjaka u radu sa decom koja konzumiraju medikamente u cilju poboljšanja kognitivnih i emotivnih performansi koje se već nalaze na optimalnom nivou funkcionisanja.
