Сажетак Pjer de Ronsar (Pierre de Ronsard, 1524-1585), uvažavan kao najznačajniji francuski pesnik XVI veka, vođa pesničke škole Plejade, po tematici prevashodno pesnik ljubavi, a po svom društvenom statusu dvorski pesnik, u predvečerje i tokom verskih i građanskih ratova (1562-1598), uprkos svojim elitističkim ubeđenjima o specifičnom statusu poezije, piše elegije i besede u kojima prvo miroljubivo, zatim sve ogorčenije, upozorava svoje savremenike, prvo sve bez razlike, a zatim u prvom redu svoje verske i političke protivnike, protestante, na zla koja prete Francuskoj. Tako Ronsar u Besedama (Discours des misères de ce temps) prerasta u vrsnog angažovanog, a kako vreme prolazi i rat je sve izvesniji, militantnog pesnika. Cilj ovog rada je da prikaže različita umetnička i retorička sredstva koja pesnik koristi da bi svoje protestantske neistomišljenike ubedio u besmislenost oružanih bratoubilačkih sukoba, ali i da bi razobličio, po njegovom ubeđenju, prave motive njihove pobune. Na osnovu podrobne analize, može se zaključiti da Ronsar nastoji da na sve loše strane sukoba koji otpočinje ukaže racionalnim argumentima (on je protivan razumu, tradiciji, poretku). Pored toga, kao pravi besednik, pesnik nastoji da uzbudi svoje čitaoce, što čini koristeći snažne, upečatljive opise (hipotipoze), alegorije i personifikacije Francuske i njenih žitelja, a konačno i time što svoja lična osećanja izražava neposredno, otvoreno kritikujući i napadajući svoje protivnike.
