ANTIFAŠIZAM KAO MESTO SEĆANJA

ČITANJE IZ PERSPEKTIVE 21. VEKA

Angela, Richter

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду

1

49

66

2334-7236

http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/2011

2017-2020/02/11/15:04:08

Сажетак Ovaj tekst je motivisan sve prisutnijim pokušajima revizije istorije i relativizacije antifašističke borbe i njenog nasleđa. Imajući u vidu i politizaciju antifašastičkog mita u NDR-u i SFRJ, rad je fokusiran na prozu pisanu nakon Drugog svetskog rata u SFRJ koja propituje upravo tu mitologizaciju, ali i sama konstituiše antifašizam i njegove vrednosti kao mesto sećanja i književni narativ. Uz sažet pregled najupečatljivijih književnih doprinosa na polju kritičkog promišljanja Drugog svetskog rata (Kocbek, Davičo, Bulatović, Kiš, Tišma), posebno su analizirani dramski tekstovi Slobodana Šnajdera, čiji se književni i intelektualni antifašistički angažman nastavlja i u postjugoslovenskom kontekstu. Šnajderova kultna drama Hrvatski Faust (1981) se preko intertekstualnih referenci i postupka „drame u drami“ bavi odnosom umetnosti, slobode i njenih granica u kontekstu državne i političke represije i zločina. Dramom Peto evanđelje (2004) se antifašizam kao mesto sećanja oblikuje kroz, u velikoj meri tabuiziranu temu koncentracionog logora.

antifašizam, Hrvatski Faust, jugoslovenske književnosti, mesto sećanja, narativi sećanja