Сажетак Iako je ideja inkluzije danas zaživela na svim nivoima obrazovanja, nalazi dosadašnjih istraživanja govore da zaposleni u obrazovnom sistemu dosledno pokazuju negativne stavove, nedovoljnu motivisanost, nesigurnost i procenjuju niskim lične kompetencije. Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita dožvljaj kompetentnosti i motivacija za rad sa detetom sa smetnjama u razvoju, kao i efekat faktora koji potencijalno doprinose ovim varijablama. Uzorak je činilo 115 vaspitača iz predškolskih ustanova sa teritorije Vojvodine. Korišćeni instrument je sadržao vinjetu sa opisom deteta sa smetnjama u razvoju, na osnovu koje su vaspitači procenjivali očekivane probleme koje dete u vrtiću može imati, doživljaj kompetentnosti i motivaciju za rad sa detetom sa smetnjama u razvoju i doprinos inicijalnog obrazovanja i seminara stručnog usavršavanja. Rezultati ukazuju na to da stereotipne predstave o detetu i procena inicijalnog obrazovanja i seminara stručnog usavršavanja statistički značajno doprinose i doživljaju kompetentnosti i motivaciji za rad sa detetom sa smetnjama u razvoju. Rezultati su diskutovani u kontekstu razumevanja kompetentnosti vaspitača i usklađenosti zahteva inicijalnog obrazovanja i prakse.
