Сажетак U cilju utvrđivanja značajnosti polnih razlika u korišćenju strategija suočavanja sa stresom, prikupljeni su podaci na uzorku od 446 bračnih parova različitih sociodemografskih karakteristika, starosti 17–81 god. Za ispitivanje strategija suočavanja sa stresom, primenjena je Brief COPE skala (Carver, 1997). Jednofaktorskom multivarijatnom analizom varijanse su ispitane polne razlike u 14 strategija suočavanja sa stresom: samoometanje, aktivno prevladavanje, poricanje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, traženje emocionalne i instrumentalne podrške, odustajanje, ventiliranje, pozitivno redefinisanje, planiranje, humor, prihvatanje, religioznost i samookrivljivanje. Rezultati ukazuju da bračni partneri sa jednakom učestalošću koriste mnoge strategije suočavanja sa stresom, ali i da postoje polne razlike (sa malim efektom) u učestalosti korišćenja specifičnih strategija - samoometanju, traženju emocionalne podrške, traženju instrumentalne podrške, ventiliranju, planiranju i religioznosti, pri čemu žene na ovim dimenzijama postižu više skorove u odnosu na svoje partnere. Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa rezultatima novijih istraživanja koja sugerišu sve veće smanjenje polnih razlika u učestalosti korišćenja specifičnih strategija suočavanja sa stresom, pri čemu se sve veći značaj u izboru strategija suočavanja sa stresom pripisuje socijalnom kontekstu. Budući da se strategije suočavanja sa stresom u mnogim istraživanjima izdvajaju kao prediktori generalnog bračnog funkcionisanja, njihovo istraživanje jeste izuzetno značajno za razumevanje bračne dinamike i karakteristika bračnog odnosa.
