Сажетак Rad se bavi analizom teorijskih stanovišta domaćih i stranih autora o budućnosti radija u eri interneta. Radio stanice više se ne mogu ograničiti na linearne, jednosmerne, tradicionalne kanale, jer su očekivanja publike da radio može pratiti kroz brojne druge kanale, na prvom mestu preko mobilnih telefona i drugih platformi koje su povezane na internet. Zahtev publike je i da ima određenu kontrolu nad sadržajem programa, ali se u tom slučaju postavlja pitanje ko će preuzeti uređivačku odgovornost nad takvim medijem? Samim tim, postavlja se pitanje da li je medij koji nema urednika uopšte medij u tradicionalnom smislu te reči ili je u pitanju neka nova, hibridna forma? Situacija u Srbiji je takva da većina radio stanica zapravo i nema informativni program, već je uglavnom reč o muzičkim stanicama. Činjenica koja se potvrđuje kroz istraživanja je takođe da se taj poslovni model nije pokazao uspešnim, a pritom je u dobroj meri uništio medijski pluralizam, jer se takav radio ne bavi ostvarivanjem javnog interesa. U takvoj situaciji, a zahvaljujući internetu, otvara se šansa ne samo za javne radijske servise da podignu svoj uticaj u javnosti, već i za specifične vrste radija, kao što je (g)lokalni radio i – još više – za radio zajednice.
