Сажетак Ontološki dualizam duha i tela nalazi svoje korene u antici, te ovaj rad istražuje da li i u kom kontekstu možemo da ga prepoznamo u epskom pesništvu osmog i sedmog veka pre n.e. Osnovnu tezu, prethodnih studija zastupljenih u literaturi, da se u homerovskoj psihološkoj terminologiji kriju pitanja o poreklu i prirodi duše i o potonjem razlikovanju duše od tela, ovaj rad vidi kao posledicu metafizičke redukcije pojma životne snage, a ne kao izvorno homerovsko pitanje. Stoga se vraćam supstancijalnom jedinstvu pojma životne snage u Homerovoj epskoj poeziji da bih utvrdila bogatu terminološku neusklađenost u kojoj se jasno pokazuju prva objašnjenja kretanja i pokretačkih sila neodvojivih od predstava o životu i smrti. U radu se vrši klasifikacija termina koji opisuju životnu snagu na: životnu snagu srčanosti, životnu snagu sagledavanja i životnu snagu udova. Otuda rad termine ἦτορ, κῆρ, πραπίδες, φρένες, νόος, γυῖον, μέλεα, ψυχὴ, i θυμός podvodi pod pojam životne snage, a ne pod psihološku terminologiju, što omogućava da se razume potonja povezanost ψυχὴ i ζωή i napravi put ka filozofiji prirode ranih predsokratovaca.
