Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: A LÍRAI KÖLTEMÉNYEK ÉS AZ EPOSZ VISZONYA ZRÍNYI MIK- LÓS SYRENA-KÖTETÉBEN; Сажетак Zrínyi Miklós, Adriai tengernek Syreneaia: groff Zrini Miklos című, 1651-ben, Bécsben megjelent kötetében bukolikus költemények előzik meg és követik az eposzt, a gyűjteményt király- és hősepigrammák, a Feszületre című himnusz és a Peroratio zárja. Szörényi László szerint a magyar Syrena-kötet szervezőelve a bukolikus, erotikus, elégikus költői világok küzdelme a heroikussal. A költői műfajok versengését a heroikus javára a himnusz dönti el, majd a záróvers a heroikus hangot is semmisnek nyilvánítja a valóságos hősi halál dicsőségéhez képest. Bene Sándor egy lélek történetét rekonstruálja a Syrena-kötetben, a kisebb versekből kibontakozó morális megtisztulás-történetet pedig az eposznál fontosabbnak tartja. Mindkét értelmező az Orpheusz-versek, az epigrammák és a himnusz tájékára helyezi a kötet fordulópontját. Az Orpheusz-versekben Zrínyi Miklós első feleségét, Draskovics Mária Eusébiát siratta el. A dolgozat szerzője szerint e versek lírai énje nem fordul el a szenvedélytől, éppen ellenkezőleg, önmagát a mértéktelen szenvedéllyel határozza meg. Az Orpheusz- versekben a szerelem a halál léte miatt nem ad elég biztosítékot az emberi identitás megalapozásához. A megfeszített Krisztust megszólító himnusz beszélője Isten megváltó tettében az emberi önazonosságnak mintát és formát adó cselekedetet ismeri fel. A dolgozat végkövetkeztetése szerint a kisebb verseknek az a kötetbeli funkciója, hogy az eposz által fölkínált identitásmintát egyedül hitelesként mutassák fel.

: AKADEMSKA DAROVITOST; Сажетак Rad pojašnjava fenomen akademske darovitosti u terminima njenih pojavnih formi, naglašavajućida se izuzetne sposobnosti ovladavanja novim informacijama vezuju za konkretnopodručje znanja, premda ne treba prevideti ni mogućnost da akademska darovitost u osnoviima visok potencijal koji se registruje u širokom rasponu nastavnih oblasti. U radu se dajepregled nalaza istraživanja akademske darovitosti koji pretenduju da bliže pojasne njeneključne konstituente: specifične sposobnosti, intrinzičku motivaciju i kreativnost. Posebnapažnja je posvećena diskusiji nalaza koji nude oprečna viđenja uloge kreativnosti u dostizanjuakademske izvrsnosti, pri čemu se naposletku izvodi zaključak da se akademski talenat unajvećoj meri svodi na prilagođavanje postojećim školskim zahtevima, ali da akademskidomeni iziskuju i izvestan stepen divergentosti u mišljenju, koja potpomaže ovladavanješkolskim zahtevima.

: ANTIFAŠIZAM KAO MESTO SEĆANJA; Сажетак Ovaj tekst je motivisan sve prisutnijim pokušajima revizije istorije i relativizacije antifašističke borbe i njenog nasleđa. Imajući u vidu i politizaciju antifašastičkog mita u NDR-u i SFRJ, rad je fokusiran na prozu pisanu nakon Drugog svetskog rata u SFRJ koja propituje upravo tu mitologizaciju, ali i sama konstituiše antifašizam i njegove vrednosti kao mesto sećanja i književni narativ. Uz sažet pregled najupečatljivijih književnih doprinosa na polju kritičkog promišljanja Drugog svetskog rata (Kocbek, Davičo, Bulatović, Kiš, Tišma), posebno su analizirani dramski tekstovi Slobodana Šnajdera, čiji se književni i intelektualni antifašistički angažman nastavlja i u postjugoslovenskom kontekstu. Šnajderova kultna drama Hrvatski Faust (1981) se preko intertekstualnih referenci i postupka „drame u drami“ bavi odnosom umetnosti, slobode i njenih granica u kontekstu državne i političke represije i zločina. Dramom Peto evanđelje (2004) se antifašizam kao mesto sećanja oblikuje kroz, u velikoj meri tabuiziranu temu koncentracionog logora.

: ANTOLOGIJE BIT I ANDERGRAUND POEZIJE VOJISLAVA DESPOTOVA; Сажетак Polazeći od šireg konteksta recepcije bit i andergraund poezije u našem kulturnom prostoru, u radu se analizira antologija Fuck you: iz američke underground poezije (1985, 1986, 1989, 1991, 1998) Vojislava Despotova. Na osnovu istraživanja došli smo do uvida da je Despotov ovu antologiju i njen predgovor preveo iz izdanja Fuck you: Underground poems. Untergrund Gedichte (1968) Ralf-Rajnera Rigule, iako je u knjizi navedeno da je on autor predgovora i priređivač. Bavićemo se relacijama ove dve knjige i njihovim kulturnim i političkim značajem i funkcijama. Takođe, osvrnućemo se i na antologiju Beat poezija koju je Despotov objavio 1991. godine, a koja takođe predstavlja prevod izbora Beat Poets koji je Džin Barou načinio 1961. Uporednom analizom i analizom prevoda i prevoda-plagijata nastojaćemo da osvetlimo problematiku u procesu recepcije, prepreke u usvajanju stranog i kreiranje odgovarajućeg konteksta, kao i ulogu posrednika i shvatanje antologije kao izvora.

: ARISTOTELOVA "ARETOLOGIJA"; Сажетак Autor u radu razmatra Aristotelovu aretologiju, a prvo što ispituje je kontroverzno pitanje da li je vrlina nešto što dolazi po prirodi ili je prosto stvar običaja, konvencija i zakona, koji se protivno svemu nameću ljudskoj prirodi. Potom se istražuje Stagiraninova klasifikacija vrlina kao i njegovo centralno određenje vrline kao stanja s izborom, koja se nalazi u sredini u odnosu na ljude, određena logosom, i to tako kako bi je odredio razborit čovek. U tekstu se, zatim, analizira dvostruki položaj koji vrlina zauzima u Aristotelovim spisima, odnosno njena sredina s obzirom na ontološku dimenziju i izvrsnost ili krajnost imajući u vidu aksiološku dimenziju. Rezimira se, konačno, i Stagiraninov niz vrlina tj. njihove sredine, kao i korespondentne prekomernosti i nedostaci, koje su u relaciji prema različitim radnjama i osećanjima. Aristotel je, zaključak je autora, delujući na zalasku klasične epohe, unutrašnju diferencijaciju i slojevitost helenskog polisa pokušao da održi na okupu segmentiranim i spekulativnim istraživanjem vrlina, posebno pravednosti, kako bi došao do kohezivnog faktora partikularnih, posebnih i opštih interesa, i kompatibilnosti svih elemenata „etičke”, „ekonomske” i „političke” sfere življenja.

: ASPEKTI DRUGOSTI U RANOM PUTOPISNOM DISKURSU MILOŠA CRNJANSKOG O BANATSKIM ŠVABAMA U SVETLU POTESTARNE IMAGOLOGIJE; Сажетак U radu je, s aspekta potestarne imagologije, fokusirana rana putopisna proza Miloša Crnjanskog koja tematizuje problematiku vezanu za život Švaba nastanjenih u Banatu, koji su, nakon Prvog svetskog rata, pripali Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ratne reperkusije su se na specifičan način reflektovale na njihov poratni život, s obzirom na to da su se, u novom društvenom kontekstu, našle u poziciji unutrašnje Drugosti. Predmet istraživanja je razmotren na osnovu upečatljivog putopisnog svedočenja Crnjanskog (O Banatu i o Banaćanima, te Izveštaji iz Vojvodine, iz 1923-1925). Zapaža se da su Crnjanskove predstave o Švabama građene u vidu imagema na kontrapunktu opozitnog bilateratnog para identitet / alteritet. Stoga su, istovremeno, sagledane i Crnjanskove predstave o sopstvenoj zemlji, nje- noj vlasti i narodu. U poziciji identiteta je srpski, a u poziciji alteriteta je nemački (švapski) entitet. Vizura donosi pregled pozitivnih i negativnih karakteristika sa obe strane opozitnog para. S tim u vezi, posebna pažnja je posvećena potestarnim imagologoškim vizurama, s akcentom na komunikativnim aspektima vlasti i njenom odnosu prema švapskoj Drugosti, ali i odnosa Švaba prema toj vlasti, u konkretnom kulturnom kontekstu.

: Az AZ „ÁTTEVŐK” FELELŐSSÉGE; Сажетак Arany János születésének 200. évfordulóján ismét figyelmet érdemel a 19. század fordítói koncepciója és gyakorlata. A dolgozat célja Jovan Jovanović Zmaj Toldi-fordításának újraolvasása. A 21. század fordítói elmélete és gyakorlata új távlatokat nyit Arany Toldi-trilógiájának, valamint szerb fordításának interpretációjához. A tanulmány bevezetője Arany János korának fordítói koncepciójára összpontosít, majd néhány komparatisztikai mozzanatot emel ki, végül pedig a célszöveg kapcsán veti fel a fordíthatóság határainak és kulturális aspektusainak problémáját. A kutatás főként a Toldi-trilógia első darabjára irányul, ám a trilógia egészének átköltésére is kitekint.

: BANK BAN I PITANJE LEGENDE O BANU MICU; Сажетак Za klasično dramsko delo mađarske književnosti, Ban Bank Jožefa Katone vezuje se poveći opus istorijsko-poetskih, monografskih, arhivskih i folklorističkih istraživanja. Njen značaj i složenu strukturu značenja potvrđuje i činjenica da se i nakon skoro dva veka mogu aktualizirati njene dileme, mogu postaviti do danas diskutabilna pitanja njenog poimanja na koji još nije dat potpun odgovor, a mogu se analizirati i praznine u njenom razumevanju. Ovo naše istraživanje usmereno je na analizu pomenute drame Jožefa Katone, tačnije na epizodu legende o Banu Micu, sa kojom se književna recepcija bavila samo u velikim crtama, i koja je iz dramaturških razloga okvalifikovana kao pogrešan potez pisca. Analiza uključuje u sebi aspekte više odnosnih disciplina, pored književnoistorijskog i aspekt kulturne antropologije. Cilj ovih razmatranje svakako nije rešavanje fundamentalnih problema vezanih za ovu dramu, ali je njena intencija, da kroz interdisciplinarni pristup pospeši razumevanje određenih elemenata ovog dela (npr. funkciju ubacivanja scene o Banu Micu, istorijsku verodostojnost priče o sedam blizanaca bana Šimona, problematiku upotrebe broja sedam itd.)

: BEWUSSTSEINSDARSTELLUNG; Сажетак Die Bewusstseinsdarstellung in der Narration kann auf zwei Weisen geschehen: 1. explizit mit Hilfe der Darstellung der Gedanken einer Figur durch den Erzähler, 2. implizit, durch indiziale und symbolische Zeichen. Die explizite Darstellung ist wiederum zu unterteilen in markierte und kaschierte Formen. Markiert ist die Darstellung, wenn durch graphische Mittel (Anführungszeichen, Kursivdruck, Sperrung und dergleichen), Inquit-Formeln (er dachte…; sie fühlte…) oder narratoriale Kommentare ausdrücklich auf den figuralen Ursprung der entsprechenden Segmente des Erzähldiskurses hingewiesen wird. Kaschierte Darstellung liegt vor, wenn der Figurentext nicht ohne weiteres als solcher zu erkennen ist, sondern formal als Erzähldiskurs ausgegeben ist wie in der sog. erlebten Rede. Die Schablonen der Gedankendarstellung werden im Durchgang durch bekannte Typologien (Dorrit Cohn, Alan Palmer, Brian McHale) und das Textinterferenz-Modell (Lubomír Doležel, Wolf Schmid), das von Michail Bachtins und Valentin Vološinovs Ausführungen zur „hybriden Konstruktion“ bzw. zur „Redeinterferenz“ angeregt ist, in eine Typologie von 6 Grundtypen der expliziten Bewusstseinsdarstellung integriert. Als spezifische funktionsbestimmende Eigenschaften der Textinterferenz werden neben der Bewusstseinsdarstellung die Uneindeutigkeit und die Bitextualität genannt. Die implizite Bewusstseinsdarstellung wird an Beispielen aus „Anna Karenina“ (L. Tolstoj) und „Student“ (Čechov) vorgeführt. Ein kurzer Abriss zur Geschichte des europäischen Bewusstseinsromans seit dem 18. Jahrhundert beschließt den Aufsatz.

: BILINGUALISM AND DEVELOPMENT; Сажетак Istraživanja o odnosu dvojezičnosti i psihičkog razvoja mogu se klasifikovati na različite načine. Ovaj prikaz je usmeren na dve grupe pitanja: prvo, na empirijske dokaze da je dvojezičnost pov- ezana sa mnogim aspektima psihičkog razvoja, i drugo: na holistička i parcijalna objašnjenja uti- caja dvojezičnosti na razvoj ličnosti uopšte ili na neke aspekte razvoja. U vezi sa prvom grupom pitanja, u radu je naglasak stavljen na novije dokaze o povezanosti dvojezičnosti sa egzekutivnim funkcijama i procesima memorije. Holistička objašnjenja najčešće polaze od razlikovanja aditivne i subtraktivne dvojezične situacije i kao njen rezultat pretpostavljaju širok spektar promena u ličnosti. Za objašnjenje ove povezanosti korišćeni su pojmovi psihologije učenja (posebno pojmovi klasičnog i instrumentalnog uslovljavanja) i motivacije. Parcijalna objašnjenja mogu se naći u pojmovima kao što su polujezičnost nasuprot površinskoj i kognitivnoj jezičkoj kompetenciji i u hipotezama kao što su: međuzavisnost jezičkih kompetencija kod dvojezičnih osoba i Kaminsova (Cummins) hipoteza praga. Zaključeno je da su saznanja u vezi sa dvojezičnim razvojem i funk- cionisanjem bogat izvor da se podrobnije rasvetle određena pitanja psihičkog razvoja uopšte. Buduća istraživanja trebala bi da se posebno posvete rasvetljavanju mehanizama koji omogućavaju da se zaustavi zamena jezika (pitanje je od posebnog značaja zbog ubrzanog nestajanja jezičke raznolikosti), istraživanjima efikasnijih metoda za podučavanje jezika, kao i odnosa dvojezičnosti i starenja, dvojezičnosti i emocija i dvojezičnosti i autobiografske memorije.

: BOLONJA U KAMPUSU; Сажетак Kampus-roman Anete Pent Evo stiže Mišel iz 2010. godine i proces njegovog objavljivanja razmatraju se u kontekstu istorijata ovog subžanra u anglofonoj i nemačkoj književnosti. Takođe se utvrđuje prisustvo osnovnih karakteristika ove romaneskne podvrste: ukrštanje sa romanom sa ključem, sa studentskim romanom, satirični, ironični, parodijski elementi, stereotipi. U radu se ukazuje i na različite tipove transtekstualnosti po Ženetu. Preko analize likova sa književnog, psihološkog i sociološkog stanovišta daje se slika postbolonjskog univerziteta i njegove povezanosti sa modernim društvom.

: BRITANSKO–MLETAČKI ODNOSI PRED DRUGI MOREJSKI RAT; Сажетак Istraživanje se bavi odnosom Velike Britanije prema mletačkom tržištu tokom 1713. i 1714,obeleženih pregovorima vođenim u Utrehtu i Raštatu. U radu je korišćena građa iz Nacionalnogarhiva u Londonu (The National Archves at Kew Gardens, London). Značaj istraživanja ležiu činjenici da odnosi dve države nisu među istoriačrima prošlih generacija privlačili pažnju,čime se nije mnogo odmaklo u njihovom rasvetljavanju.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login