Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- A Contribution to the Future Tense Debate – A Case Study from Serbian
- Considerable controversy surrounds the future tense, making its theoretical status the object of a long-standing debate. This paper intends to contribute to this line of research by providing evidence from a language widely accepted as having an uncontroversial future tense. It aims to pursue the following questions: whether Serbian has a clear-cut future tense and whether there is linguistic evidence to subsume this grammatical form under mood. To this end, the future tense in Serbian is scrutinised against the backdrop of the arguments presented in the debate on will. The theoretical account is supported by illustrative examples extracted from the contrastive sentential corpus compiled for the purposes of this research. The findings indicate that the Serbian future tense is not beyond dispute and point to the criticality of the conceptual argument. Also, the explanatory framework based on tense as an epistemic category (Lyons 1977) and modality as epistemic deixis (Frawley 1992) suggests that is to be subsumed under mood as the concepts of non-factivity, non-remoteness and irrealis modality clearly indicate its modal semantics.
-
- Aspect dans les systèmes serbe et français et son rôle dans le cas du conditionnel et du potenitel
- Dans ce travail nous examinons la question de l’aspect dans les langues français et serbe. En expliquant les différences concernant cette catégorie nous essaierons de démontrer également le fonctionnement aspectuel du conditionnel français et du potentiel serbe.
-
- Figura patosa u pjesničkoj zbirci “Nestvarne djevojčice” Marije Čudine
- U ovom se radu analizira prva pjesnička zbirka Marije Čudine Nestvarne djevojčice. Figurom patosa kao jednom od stilskih označnica ove pjesničke zbirke razmatra se struktura poetskog govora i donose teze o poetičko-stilskim karakteristikama ove knjige kao i ranog pjesništva Marije Čudine. Patosni poetski govor obilježen je personalnošću i impersonalnošću, a preko subjektne relacije ispituje se odnos prema svijetu i sebi. Impersonalni poetski govor dijelimo na slikovni i refleksivni, a personalni na govor iz 1. lica jednine, 3. lica jednine i 1. lica množine. Svaki navedeni diskurzivni segment obilježen je pojedinim stilskim karakteristikama, egzemplificiran i interpretiran u navedenim semantičkim osima, a govor o cijeloj zbirci usustavljuje se elaboracijom hiperbole kao mikro- i makrostrukture i ekspresivizacijom besjedovne stihovne sintakse.
-
- Kopulapartikeln in der deutschen Gegenwartssprache
- Das Ziel des vorliegenden Beitrags ist es, den Status von sprachlichen Einheiten, die im Dependenzmodell von Ulrich Engel aufgrund deren Unflektierbarkeit und deren auf den prädikativen Gebrauch beschränkter syntaktischer Funktion als Kopulapartikeln definiert werden, anhand von Beispielen aus Pressetexten zu analysieren und das Inventar dieser Wortart im Gegenwartsdeutsch zu bestimmen. Es werden vor allem Lexeme in den Blick genommen, die in der (nicht nur gesprochenen) Gegenwartssprache die Tendenz aufweisen, aus der Klasse der unflektierbaren in die der flektierbaren Wörter überzutreten und damit auch in unterschiedlichen syntaktischen Realisationen zu erscheinen, wodurch sie den ursprünglich angenommenen Status von Kopulapartikeln verlieren. Die durchgeführte Analyse bestätigt die Ausgangshypothese, dass sich das Inventar von Kopulapartikeln angesichts der beschriebenen Tendenz drastisch reduziert hat und dem Kenntnisstand in der einschlägigen Fachliteratur nicht mehr entspricht.
-
- The Effect оf Speech Style оn Vot Values in Serbian-Еnglish Interphonology
- The paper analyzes VOT values in Serbian-English interlanguage phonology, as well as in the production by native American English speakers, with a special focus on the effect of speech style formality on the values of VOT. In order to answer the proposed research questions, the investigation included 72 first-year students at the Faculty of Philology and Arts, University of Kragujevac, whose plosive production was recorded in three tasks differing in the degree of formality: a word list, paragraph reading and an interview. The same tasks were performed by the native speakers, too. The obtained corpus was analyzed from the perspective of experimental phonetics accompanied by descriptive and qualitative interpretation of results. Speech style proved to be a statistically significant predictor of variation in VOT for all the plosives both among native and non-native speakers. The differences detectable among speakers are best represented by the values of VOT for both voiced and voiceless plosives, most often interpreted as a result of the differences in phonological systems of Serbian and English. The results of the paper underscore important pedagogical implications and expand the options for future research in the field of interlanguage phonology.
-
- The Frequency and Usage of Foreign Language Learning Strategies
- The aim of the paper is to explain the frequency and usage of the foreign language learning strategies (LLS) as one of the very important preconditions for the successful individual learning at the university level. Both efficacy and the teaching quality of the English language represent significant factors of the university learning improvement. Furthermore, the students’ competency depends on the quality and the achievement of the English language educational tasks both in the language area and in reading the English literature for specific purposes. Reading the foreign language literature would contribute to students’ effective dealing with the future professional tasks. The main purpose of the research was to determine the frequency of using the language learning strategies in learning English as a foreign language at the Faculty of Education in Jagodina and Faculty of Philology and Arts in Kragujevac. The focus of this research was to compare two groups of students in terms of LLS usage and to explain the differences that emerged. The potential of the research results lies in the prepositions of teaching the language learning strategies at the university level with the aim to help students to use English in a more effective way in order to improve themselves in their future professions.
-
- Језик има облик поетике
- У раду се испитује место језика у поетичкој функцији у делу Данила Киша. Његови аутопоетички ставови, као и поетике његових романа, а тако и Кишово разумевање језика као поетике, подразумевају своју сагланост са развојним линијама савремених књижевних и лингвистичких теорија.
-
- Језик љубави у приповеткама Боре Станковића
- Примењујући сазнања из области антропонимије (науке о именима људи), опште лингвистике и филозофске херменеутике, у раду истражујемо вишеструка значења властитих имена и узвикȃ у трима приповеткама Боре Станковића: „У виноградима”, „У ноћи” и „Покојниковој жени”. Управљамо пажњу на семантичке разлике међу узвицима ’ах’, ’ех’ и ’ох’ предочавајући не само степене трагичности Станковићевих јунака већ и својеобразну граматику љубави, вербалну и трансвербалну посебност пишчевог језика. На основу нашег истраживања, закључујемо да Станковићева поетика љубави не настаје само употребом једноврсних лингвистичких средстава, усмерених ка јасним и конкретним референтима, већ отвара могућности и за далекосежније семантичке нијансе српског језика, за хипотетичка означавања лексичким и граматичким структурама, за појединачне и јединствене вредности.
-
- Језик „Беснила”
- Применом методе деконструктивистичке интерпретације језичких особености Пекићевог литерарног израза, рад се превасходно бави тумачењем међузависности језичко-формалне и тематско-идејне димензије романа Беснило. Основна хипотеза коју смо настојали да докажемо јесте следећа: пишући овај роман, Пекић је, између осталог, био преокупиран питањем утицаја језика као система симбола на конституисање идентитета како литерарног текста, тако и хуманог субјекта. У том смислу, особита пажња је посвећена анализи Пекићевог језичког израза заснованог на нимало суптилним продорима структура енглеског језика у српски језички систем. Поменута интерференција енглеског језика испитује се на ортографском, лексичком, синтаксичком и идиоматском плану текста. Консеквентно, један од закључака овакве анализе јесте и: Пекићево инсистирање на артифицијелности и стерилности симболичке комуникације која је карактеристична за савремено људско друштво, читаоца ставља у позицију перманентне запитаности не само над значењем текста, већ и кохерентности сопствене идентитетске структуре.
-
- Његошева пјесма „Југ завија, разјари се море ...” с тeкстолошког и версолошког становишта
- У oвом раду се, у првом његовом дијелу, доноси критичко издање пјесме из Његошеве Биљежнице „Југ завија, разјари се море...” с текстолошким напоменама. ― Други дио рада посвећен је текстологији и версификацији пјесме. ― У закључном дијелу рада разматра се поетика пјесме, која је примјер умјетничког десетерца у жанру оде.
-
- Адаптација лексике црквенословенског порекла у научним теолошким радовима на српском и енглеском језику
- Овај рад бави се лексиком црквенословенског порекла у теолошким академским и научно-популарним радовима. Истраживање ће бити поткрепљено одговарајућим примерима добијених анализом репрезентативног корпуса еминентних аутора теолошких научних радова на српском и енглеском говорном подручју. Поред тога, биће спроведена и статистичка анализа датих текстова како би се истраживање употпунило и конкретним процентуалним подацима.
-
- Адвербијали – у светлу синтаксичких, семантичких и валенцијских критеријума класификације
- Иако се у раду, сасвим успутно, указује на типолошке одлике као и на прелазне случајеве адвербијала који у већој или мањој мери одступају од свог типичног синтаксичког или семантичког профила, централна тема је испитивање поузданости критеријума испустивости на основу које се адвербијали, али и не само они, разврставају у две валенцијске класе – допуне и додатке/одредбе. Ово невелико истраживање има задатак да истакне да је обележје форме, односно формалне специфичности, или [ФОСП +/–], кључно за разумевање синтагматских односа успостављених на релацији главна реч – зависна реч. Зато, полазећи од Белићевих начела да зависна реч има падежну или пак придевску/прилошку форму, настојаћемо да укажемо да се управо на основу обележја [ФОСП +/–] може доследније спровести валенцијска класификација зависних синтаксичких јединица.