Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: IZMEĐU REDOVA; Сажетак Bogata rukopisna zaostavština Todora Manojlovića na stranim jezicima, a tako i značajan broj pisama, koji se čuvaju u Istorijskom arhivu Zrenjanina, do danas je neistražena. Za vreme studija prava u Budimpešti i Nađvaradu (1900 – 1910), Manojlović je vodio živu prepisku sa članovima porodice i prijateljima. U radu su prikazana dva pisma iz 1910. godine, na nemačkom jeziku i u prevodu na srpski, koja je Todoru Manojloviću poslala tetka Linka Krsmanović. U pismima se pominje Manojlovićev prvi književni prikaz, Saputnici Isidore Sekulić, koji je Srpski književni glasnik odbio, da bi ga Manojlović, na nagovor Linke Krsmanović, poslao i 1913. godine konačno objavio u Letopisu Matice srpske. Pored toga, pisma pružaju uvid u porodične prilike Manojlovića i Krsmanovića, i daju potpuniju sliku o Todoru Manojloviću iz perioda koji je prethodio njegovoj odluci da, uprkos naporima i željama porodice, prekine studije prava i posveti se umetnosti i književnosti.

: IZOSTANAK POLITIČARKI U PLAĆENOM OGLAŠAVANJU, PREDIZBORNI TV SPOT, SRBIJA 2012. I 2014; Сажетак Cilj rada je da dekonstruiše strategije političkih partija iz rodne perspective u odnosu natelevizijsko predizborno političko plaćeno oglašavanje u kampanjama 2012. i 2014. u Srbiji.Cilj je takođe da se analizira lično iskustvo političarki da bi se na nov i drugačiji način analizirale prakse i strategije partija u odnosu na vidljivost kandidatkinja u vreme predizborne kampanjeu medijima. Metode korišćene u istraživanju su: kritička analiza medijskog diskursa(jedinica analize je tv spot u celini, verbalna, vizuelna i zvučna komponenta), komparativnametoda i životne priče kandidatkinja. Osnovna hipoteza je da bez obzira na to što su, shodnozakonskim odredbama, na kandidatskim listama, u oba analizirana izborna ciklusa, ženezauzimale svako treće mesto – one su podzastupljene u plaćenom političkom medijskom reklamiranju(TV spotu). Osnovni rezultat je da su medijske plaćene kampanje bile maskulinizirane.U fokusu je samo partijski lider. Kandidatkinje su podzastupljene u oba posmatranaperioda. Partije nisu rodno senzibilisane kada je reč o političkom plaćenom oglašavanju uvreme predizborne kampanje.

: JANKO POLIĆ KAMOV AND CESARE LOMBROSO; Сажетак U radu se istražuje uticaj Čezara Lombroza na stavove Janka Polića Kamova iskazane u feljtonima koji su nastajali između 1907. i 1910. godine. Rad predstavlja prolegomenu daljih istraživanja uticaja fiziognomijskih teorija na književno delo Janka Polića Kamova i drugih modernista u hrvatskoj i srpskoj književnosti. Cilj rada je da pokaže veoma frekfentno prisustvo Lombrozovih ideja koje, polazeći od fiziognomijskih i frenoloških osnova, vode ka zaključcima o zavisnosti karaktera od fizičkog izgleda, postojanju rasa, inferiornosti žena, nepromenjivosti odnosa nazadnog Juga i naprednog Severa i ka nizu drugih stereotipnih tvrdnji. Prisustvo Lombroza u Kamovljevim tekstovima je analizirano iz perspektive istraživača koji su proučavali uticaj pozitivističke kriminologije na društvena i umetnička kretanja. Rezultati rada se ogledaju u otkrivanju „lombrozizma” u Kamovljevim esejima koji je povezan sa njegovim razumevanjem ne samo savremenosti već i umetnosti. U radu se dolazi do zaključka da Kamov ne ostaje dosledan sledbenik i promoter ideja Čezara Lombroza i njegovih sledbenika kao i da je zbog toga moguće problematizovati njegovo mesto u okvirima moderne u hrvatskoj književnosti.

: KONCEPT UGARA U KNEŽEVINI SRBIJI – IZMEĐU ZEMLJORADNIČKE TEORIJE I PRAKSE; Сажетак Rad predstavlja prilog istraživanju razvoja zemljoradnje, agrarnih tehnika i načina obrade zemlje u Srbiji u 19. veku. U fokusu je ugar kao jedna od najznačajnijih agrarnih tehnika za očuvanje nivoa plodnosti zemljišta u tradicionalnoj, egzistencijalnoj predindustrijskoj zemljoradnji. Polazeći od široko definisanog koncepta ugara, u radu dokazujemo da u Kneževini Srbiji nije dominantno prisutan kratki ugar poznat kroz primenu dvopoljnog, tropoljnog ili višepoljnog sistema uz rotaciju useva praćenu obradom, pre svega oranjem, njive koja je ostavljena na ugar, već da je prisutnije ostavljanje obrađivanog zemljišta da služi kao livada ili se zaparloži, te vremenom povrati plodnost. Nasuprot tome, u srpskoj literaturi i istorijskim izvorima koristi se izraz „ugar“, ali se pod njim podrazumeva višekratno oranje obradivih površina. Na trenutnom nivou razvoja agrarnih tehnika egzistencijalne zemljoradnje srpskog seljaka, pominjanje ugara najčešće je podrazumevalo jesenje oranje za proletnju setvu, odnosno svaku vrstu oranja koje nije neposredno praćeno sejanjem, već je podrazumevalo izloženost zemljišta atmosferskim prilikama određeno vreme pre drugog oranja i setve.

: KONDICIONALNE KONSTRUKCIJE S VEZNIKOM AKO I GLAGOLOM HTETI U PROTAZI; Сажетак U radu se analiziraju kondicionalne rečenice s veznikom ako u kojima se u funkciji predikata protaznog dela pojavljuje složeni predikat s modalnim glagolom hteti. Uočeno je da je u takvim rečenicama često i predikat apodoze modalno obeležen, ostvaruju se modalni pokazatelji podsticaja ili mogućnosti. Pod podsticajem se podrazumevaju različiti indikatori obaveze, nužnosti, potrebe, poželjnosti da se ostvari situacija označena dopunom. Tipična struktura za ovaj semantički model predstavljena je glagolom morati: ako hoće X, mora Y. U modalne indikatore mogućnosti ubrajaju se različita sredstva za iskazivanje dozvole, sposobnosti, sticaja okolnosti da se ostvari situacija označena dopunom. Za ovakvu semantičku kombinaciju tipičan je model s modalnim glagolom moći: ako hoće X, može X.

: KONTRASTIVNO ISTRAŽIVANJE ZNAČENJA PREFIKSA AUSI NJEGOVIH EKVIVALENATA U SRPSKOM JEZIKU; Сажетак Prilog se bavi prefiksom aus- u nemačkom jeziku, kao i njegovim ekvivalentima u srpskom jeziku. Polazni jezik istraživanja je, dakle, nemački, a ciljni srpski. Detaljnom analizom korpusa koji sadrži reprezentativni broj glagola sa prefiksom aus- (preko 400 glagola), dolazi se do zaključka da je broj mogućih značenja ovog prefiksa veći od navedenog u dostupnoj literaturi. Stoga se glagoli sa prefiksom aus- svrstavaju u deset različitih semantičkih klasa. Na taj način se dolazi do direktnog upoređivanja podataka u oba jezika, što dovodi do utvrđivanja sličnosti i razlika u vezi sa značenjem tzv. aus-glagola (Aus-Verben). Rezultati ovog priloga bi mogli da nađu upotrebu u nastavi nemačkog jezika kao stranog, ali i u okviru studija germanistike.

: KRATKE EKSPRESIONISTIČKE PROZNE VRSTE KAO ZNAK MODERNIZACIJE U SLOVENAČKOJ KNJIŽEVNOSTI; Сажетак U ovom radu pokušali smo da predstavimo značaj kratkih ekspresionističkih proznih vrsta za modernizaciju slovenačke književnosti u periodizacijskom okviru od 1914. do 1935. godine kroz osnovne strukturne i morfološke odlike novele, kratke priče, crtice i pesme u prozi. Temeljna ishodišta i kontroverze nemačkog ekspresionističkog pokreta prema modernizmu i avangardi potvrđuju medijalnu poziciju ovog pokreta i u slovenačkoj književnosti. Ova tvrđenja zahtevaju naučnu verifikaciju unutar što obuhvatnije tekstualne baze različitih poetičko-stilskih predstavnika slovenačke ekspresionističke proze.

: KRITICKÉ ČÍTANIE LITERATÚRY VÍŤAZOSLAVA HRONCA; Сажетак V texte sa analyzuje kritické čítanie literatúry Víťazoslava Hronca, ktoré zaberá dôležité miesto nielen v jeho celkovej literárnej činnosti, ale aj v literatúre vojvodinských Slovákov. Prvé literárnokritické intepretácie aktuálnej súdobej slovenskej vojvodinskej básnickej tvorby Hronec publikoval v 60. rokoch 20. storočia a odvtedy prakticky dodnes sa svojím kritickým čítaním literatúry usiluje usmerňovať a skvalitňovať celkovú literárnu tvorbu vojvodinských Slovákov. Dôležité sú zvlášť jeho antológie slovenskej vojvodinskej poézie a obsiahle literárnohistorické predslovy k ním, ktoré možno čítať ako svojrázne dejiny slovenskej vojvodinskej poezie. Základné metodologické východisko Víťazoslava Hronca bolo zo začiatku inšpirované fenomenológiou, no neskôr, najmä v postmodernom tvorivom období na prelome storočia, jeho kritické čítanie literatúry poznačil esejistický výraz a široký kulturologický zorný uhol, v ktorom naplno prišlo k slovu autorova výnimočná erudícia a sluch pre tep doby.

: KRITICKÉ ČÍTANIE LITERÁRNEJ TVORBY VÍŤAZOSLAVA HRONCA Z ASPEKTU JEJ INTERTEXTUÁLNEHO CHARAKTERU; Сажетак V príspevku som analyzoval monografiu Maríny Šimákovej Spevákovej, v ktorej táto literárna kritička dôkladne interpretovala celkové literárne dielo najvýznamnejšieho súčasného slovenského vojvodinského spisovateľa Víťazoslava Hronca v kontexte jeho intertextuálneho rázu. Pritom som sa zvlášť zameral na problematiku samotnej intertextuality, predovšetkým na jej implicitný respektíve explicitný charakter, najviac však na tzv. teóriu citátovosti, ktorú Šimáková Speváková vo svojom výskume dôsledne aplikovala. Súbežne s touto teoreticko-metodologickou problematikou analyzoval som i kritičkinu dôkladnú interpretáciu básnického, prozaického a autoreferenčného diela Víťazoslava Hronca realizovanú v širšom kontexte premien európskej literatúry, prostredníctvom ktorej Šimáková Spevákova presvedčivo zdokumentovala svoju základnú výskumnú tézu, podľa ktorej je intertextualita u tohto spisovateľa základným významotvorným činiteľom, ontologickým princípom a estetickou normou.

: KRITIKA I UNIVERZALNOST FILOZOFIJE; Сажетак Autorka je u radu analizirala određenje filozofske kritike u kontekstu jenskog perioda Hegelovog filozofskog razvoja. U fokusu je tekst O suštini filozofske kritike, kao ono mesto u kome se filozofska kritika pokazuje kao sredstvo afirmacije univerzalne ideje filozofije. Kritika je shvaćena prevashodno kao svest filozofije o vlastitoj epohi, odnosno kulturnom i obrazovnom horizontu koji je karakteriše. Ovaj horizont je u temelju određen misaonim iskustvom kritičke filozofije, što se ogleda u subjektivističkom principu filozofije kao dominantnom trendu epohe. Pokazuje se kako je primarni zadatak filozofske kritike sučeljavanje s vlastitom povesnom realnošću i postojećim misaonim tvorevinama, a polja ograničenja filozofije predmet su izuzetno važnog i svestranog rada kritike.

: KSENOFONT I „SREĆAN ŽIVOT“ U KIRUPEDIJI; Сажетак Pitanje „srećnog života“, odnosno pitanje kakav život treba voditi predstavlja jednu od velikih tema u grčkoj književnosti i filosofiji. Ksenofont je pored Herodota i Platona još jedan slavni grčki mislilac koji se bavio ovom tematikom. U nauci je Ksenofontovo viđenje „srećnog života“ u Kirupediji već bilo predmet razmatranja, ali samo u ograničenom obimu. Stoga u ovom radu neće biti analiziran samo Kirov razgovor sa Krezom, već i druge epizode iz Kirupedije kako bi se konačno dobilo celovito razumevanje ove problematike.

: KULTÚRAALAPÍTÁS A MAGYAR KIRÁLYSÁG DÉLI VIDÉKEIN; Сажетак A vajdasági magyar kultúra történetére koncentrálva jelen dolgozat Margócsy István szintézis-értrelmezésének szellemében kísérli meg a vajdasági magyar kultúrtörténet alapvetésének, a magyar királyság déli vidéke, (a Dél-Alföld) kultúraalapítási csomópontjainak (Csanád, Aracs, Bodrog, Bács, Szerém) a szintetizálását. A Magyar Királyság déli országrészein kialakuló multietnikus közösségek alkotta kultúrkörök kelet és nyugat határán egy sokszínű, traumatizált kulturális entitás aktualitását (ha lehet szó ilyesmiről), továbbélési lehetőségeit is vizsgálja.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login