Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: KVALITET I STABILNOST BRAČNOG ODNOSA U RAZLIČITIM FAZAMA BRAKA; Сажетак Brojna istraživanja, iz drugih zemalja, ukazuju da prelaz iz bračnog razdoblja bez dece u bračno razdoblje kada supružnici dobijaju decu, nužno menja i otežava bračne odnose. Takođe je utvrđeno da majčinstvo znatno više deluje na život žene, nego što očinstvo deluje na život muškarca. Istraživanja pokazuju da dolazi do promena i u narednim fazama braka, ali su nalazi za celokupni bračni tok nekonzistentni – od ustanovljenih promena u kvalitetu bračnog odnosa u obliku slova U, do nalaza da kvalitet bračnog odnosa ima stalnu tendenciju pada. Imajući u vidu kulturno-istorijske specifičnosti našeg podneblja, cilj istraživanja prikazanog ovim radom je bio da utvrdi postoje li značajne razlike u kvalitetu i stabilnosti bračnog odnosa između grupa žena koje se nalaze u različitim fazama braka, i, ukoliko postoje, kakve su strukture tih razlika u odnosu na bračna razdoblja. Utvrđeno je da se grupe žena koje pripadaju različitim bračnim razdobljima međusobno značajno razlikuju, i to tako da žene u svakoj narednoj bračnoj fazi percipiraju svoj bračni odnos manje kvalitetnim, a istovremeno stabilnijim. Rezultati ovog transferzalnog istraživanja govore u prilog pretpostavkama da prelazak na roditeljstvo značajno povećava stabilnost braka, a da kvalitet, i posebno zadovoljstvo brakom, konstantno opada kako se prelazi iz jednog bračnog razdoblja u drugo, od početka do kraja bračnog kontinuuma. Ove pretpostavke svakako treba proveriti longitudinalnim istraživanjem u našoj sredini. Međutim, ne sme se gubiti iz vida da, bez obzira što postoje statistički značajne međugrupne razlike, između žena koje se nalaze u istom bračnom razdoblju postoje i velika individualna odstupanja, te samo na osnovu bračnih razdoblja nije moguće vršiti pouzdane individualne predikcije.

: KÉPELMÉLETI KÉRDÉSEK ZRÍNYI MIKLÓS SYRENA-KÖTETÉBEN; Сажетак Giambattista Marino festményeket leíró verseiben az ut pictura poesis elméletre játszik rá. Zrínyi a Syrena-kötet sok helyén Marinót imitálja, de a képelmélet vonatkozásában nem követi az olasz költőt. Ugyanakkor egyik legjelentősebb költői eszköze a jelenségeket különös erővel megjelenítő kép, amelyet a retorikai hagyomány enargeiának vagy evidentiának nevez. A Marino-féle képelméleti gondolkodásról nem a szöveg, hanem a Syrena-kötet a díszcímlapja tanúskodik. A metszetet valószínűleg az Obsidio XIV. énekének kezdő reflexióját inspirálta: a címlapkép tengeri jelenete a vizuális kép eszközeivel ábrázolja a szövegben az eposzírást jelölő metaforát, a hajózást. Joggal tételezhetjük fel, hogy a metszet allegorikus alakjai közül a magát tükörben fésülő szirén Marino képelméletét idézi meg.

: LICE I NALIČJE JEDNOG VLADARA; Сажетак U radu se posmatra lik i delo ugarskog kralja Matije Korvina iz vizure italijanskog humanista rodom iz Askolija, Antonija Bonfinija. Prvih osam knjiga dela Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV, učeni pisac posvetio je vladaru Ugarske. Hronološki, rad obuhvata period od Matijinog svečanog krunisanja krunom ”sv. Stefana” 1464. do njegove smrti 1490. godine. Kazivanje italijanskog humaniste poredi se sa drugim raspoloživim izvorima. Mnogi istraživači iznose konstataciju o Bonfinijevoj pristrasnosti kada piše o Matiji. Međutim, pažljim iščitavanjem dela lako se uočava da on podjenako iznosi mnogobrojne vrline, ali i mane ugarskog vladara. Kralj Matija bio je izuzetno hrabar vojnik koji se nije štedeo u ratnim pohodima. Bonfini navodi brojne primere njegove ratničke neustrašivosti, što potvrđuju i drugi izvori. Ugarski kralj je, prema kazivanju Bonfinija, bio po prirodi slobodouman i velikodušan, željan slave i poštovanja. Svestrano obrazovan, snažno je podržavao razvoj humanizma i renesanse u Ugarskoj. Iako pobožan, pre svake vojne kampanje obavezno je konsultovao astrologe. Vojskovođe i prijatelje bogato je darivao. Međutim, sa neprijateljima se surovo obračunavao.

: LIEBE IN DEUTSCHEN UND SERBISCHEN SOMATISCHEN PHRASEOLOGISMEN; Сажетак Das Ziel dieses Beitrags ist es, auf der Grundlage der kognitiven linguistischen Theorie eine vergleichende Untersuchung von somatischen Phraseologismen im Deutschen und Serbischen, die im semantischen Feld LIEBE vorkommen, durchzuführen. Somatismen werden aus interlingualer deutsch-serbischer Perspektive untersucht, wobei das Deutsche als Ausgangsgsprache und das Serbische als Zielsprache betrachtet werden. Als Grundlage für das Exzerpieren des untersuchten Materials wurden entsprechende phraseologische Wörterbücher beider Sprachen benutzt.

: LITERÁRNOKRITICKÝ OBRAT MICHALA HARPÁŇA; Сажетак Vo svojich literárnokritických začiatkoch polovicou 60. rokov minulého storočia Michal Harpáň bol orientovaný na srbský literárny kontext, predovšetkým na srbskú poéziu. Do slovenskej literatúry „vstúpil“ krátkymi lyrizovanými poviedkami a len neskôr, koncom 60. rokov minulého storočia začal písať aj literárnokritické texty v slovenčine. Zo začiaktu bol jeho literárnokritický výraz výrazne esejisticky koncipovaný, no po oboznámení sa so súdobou slovenskou literárnou vedou Harpáň svoje interpretácie literárnych textov uskutočnňuje pod výrazným vplyvom scientistických literárnovedných metodológií, predovšetkým štrukturalizmu. Tento obrat v literárnokritickej tvorbe Michala Harpáňa sa odohral začiatkom 70. rokov minulého storočia a mal ďalekosiahle následky nielen pre slovenskú vojvodinskú literárnu kritiku, ale i celkovú literatúru.

: Limbă, folclor. cultură. O grilă semitocă a motivului „drum”; Сажетак Având în vedere prezența lexemului drum în numeroase expresii, scopul acestei lucrări este da a face o scurtă trecere în revistă a grilei semiotice a cuvântului în discuție. Intenția autorilor este ca, pornind de la conceptul de bază a termenului drum și a configurării acestuia în gândirea folclorică, să prezinte o imagine de ansamblu asupra segmentelor de bază referitoare la parcurgerea drumului, respectiv la realizarea călătoriei și repetarea acesteia prin ritual. La fel, sunt redate și explicate modalitățile prin care produsele culturale păstrează o anumită viziune și percepere a misticii drumului, precum și dimensiunile și scopul parcurgerii acestuia, confirmând (sau negând) atitudinea teoreticienilor, în cazul în care se constată că formele, reprezentările și acțiunile înrădăcinate în gândirea arhaică și-au păstrat funcțiile, importanța și influența asupra actelor fundamentale ale omului.

: MATHEMATIKER IN DER SCIENCE FICTION; Сажетак Darstellung und Bewertung von sieben ausgewählten „science fiction stories“, in deren Zentrum Mathematiker oder unterhaltsame mathematische Probleme stehen, erlauben instruktive Blicke auf die Beziehung von Mathematik und Geisteswissenschaften, auf C. P. Snows „zwei Kulturen“ und die demgegenüber treffendere Diagnose von „half-cultured individuals“. Vorgeschlagen wird die Fortführung und Erweiterung der wegweisenden Analysen Knut Radbruchs zum Verhältnis von Mathematik, Dichtung und Literaturwissenschaft.

: MEDIJSKE KOMPETENCIJE I SAMO-SOCIJALIZACIJA U KONTEKSTU NOVIH MEDIJA; Сажетак Internet otvara pristup medijskim ponudama koje mogu biti individualno oblikovane višenego drugi masovni mediji, zato se moramo zapitati kako učiti individualne metode rada samedijskim ponudama i da li izmenjeni oblici medija utiču na procese medijske socijalizacije.Ove moguće uticaje nadalje posmatramo kao oblike samo-socijalizacije.Koncept samo-socijalizacije može se staviti u različite kontekste prethodnih studija socijalizacije,ako je, kao i uvek, usmeren na nezavisnost subjekata. Teorije socijalizacije se mogurazlikovati prema načinu na koji mere aspekte samo-socijalizacie i socijalizacije koju realizujeneka druga osoba (nastavnik, roditelj, vršnjaci). Što više prihvatamo mogućnosti direktnogspoljašnjeg uticaja, uputstava i intervencija na subjekat, sve više su naglašeni procesisocijali zacije koje realizuje neka druga osoba. Nasuprot tome, što više ističemo procese samoorganizovanja, samo-regulisanja i samo-konstruktivnosti, sve više na umu imamo aspektesamo-so cijalizacije.Upravo u oblasti socijalizacije u suočavanju sa novim medijima, možemo sada ukazati načinjenicu da su nove generacije sve više prepuštene same sebi i stoga se one socijalizuju nezavisno(samostalno). Upotreba medija kao samo-socijalizacije, znači da oni koji su socijalizova ni,oni upravljaju izborom medija i medijskog sadržaja, relativno autonomno odlučuju o vreme nui mestu pristupa medijima i samostalno izgrađuju značenje medijskih sadržaja u procesu prijema,koji se takođe ogleda nezavisnom izgradnjom ili razvojem značenja tih sadržaja. To seodnosi i na aspekt interaktivnosti novih medija, odnosno individualnog raspolaganja sa medijskimsadržajem. Iz ovoga proizilazi da: moguć nost intervencije i organizacije za korisnikepoveć ava autonomiju u radu sa medijima. Za razliku od starijih, kako se često kaže, mlađegeneracije daju već u vrednost samostalnom određivanju izbora medijskih sadržaja, određivanjuvremena i oblika u kom ć e se koristiti.Novi mediji su postavili zadatak za medijsku pedagogiju da razmisli o pretpostavkama,procesima i uslovima usvajanja medijske kompetencije. To može da se ostvari kroz diskusijuo odnosu između interaktivnosti novih medija i samo-socijalizacije.

: MEMORY IN THE WORK OF CARYL PHILLIPS; Сажетак Sećanje i rememoracija bili su od presudnog značaja za (re)konstrukciju postkolonijalnih identiteta u jeku oživljavanja pretkolonijalnih istorija i kultura u ranoj postkolonijalnoj književnosti. S postepenim preusmeravanjem pažnje na pitanja konstrukcije identiteta u društvima novog kolo- nijalizma, značaj rememoracije je počeo da jenjava dok sećanje i dalje progoni likove savremene postkolonijalne proze. Tu tendenciju ilustruje delo Karila Filipsa čiji junaci prate tokove sećanja na prošle živote, u potrazi za utočištem od gubitka, usamljenosti izgnanstva i različitih vidova marginalizacije, rizikujući da ostanu trajno zatočeni u lavirintima trauma iz prošlosti. Premda povlačenje u sećanje sprečava pojedine Filipsove likove u težnji da se prilagode sredini, sećanje u selokupnom njegovom delu služi kao stecište sudbina preživelih u pogromima. Ono predstavlja jednu polifonijsku, heterotopijsku i heterogenu imaginarnu zajednicu kojoj njegovi izmešteni, obeskorenjeni protagonisti pripadaju. Cilj ovog rada jeste da se ispita funkcija sećanja u Filipsovoj viziji, te da se istraži kako ustanovljeni prostor sećanja premošćuje jaz između polariteta obeleženih vrednosnim sudovima.

: METAFORIČKA ZNAČENJA ENGLESKOG PRIDEVA HARD I SRPSKOG PRIDEVA TVRD; Сажетак Analiza predstavljena u ovom radu obuhvata identifikaciju pojmovnih metafora aktivnih u semantičkoj disperziji engleskog prideva hard i srpskog prideva tvrd, kao i utvrđivanje njihove produktivnosti. Cilj analize je poređenje metaforičkih obrazaca i njihove produktivnosti u semantičkim strukturama dva analizirana prideva, a time i sticanje uvida u sličnosti i razlike između engleskog i srpskog jezika u pogledu konceptualizacije apstraktnijih pojmova pomoću pojma fizičkog svojstva tvrdoće. Rezultati izvršene analize pokazuju da postoji značajan broj pojmovnih metafora zajedničkih za semantičke strukture prideva hard i tvrd, što ukazuje na visok stepen sličnosti između engleskog i srpskog jezika u pogledu konceptualizacije apstraktnih domena polazeći od fizičkog svojstva tvrdoće kao izvornog domena. Međutim, pomenuti zajednički pojmovni obrasci nisu jednako produktivni u semantičkim strukturama dva prideva, a takođe utvrđeni su i slučajevi u kojima su na osnovu istog pojmovnog obrasca izvedena različita značenja u dvema strukturama. Ključne reči: polisemična struktura, semantička disperzija, pojmovna metafora, metaforički obrazac, domen tvrdoće, metaforičko značenje, engleski jezik, srpski jezik. In this paper, there have been identified conceptual metaphors activated in the semantic dispersion of the English adjective hard and the Serbian adjective tvrd. Also, there has been determined the productivity of each of the identified metaphorical patterns in sense derivation. The aim of the analysis has been to compare the mentioned patterns and their productivity in the semantic structures of the two adjectives. Such a comparison has provided an insight into similarities and differences between English and Serbian concerning the conceptualization of abstract notions using the notion of physical hardness as a source domain. The results of the analysis have shown that most of the identified metaphorical patterns are common for both semantic structures in question. Therefore, it has been concluded that there is a considerable similarity between English and Serbian taking into account the conceptualization of abstract notions using the notion of hardness as a source domain. However, the given common patterns are not equally productive in the two semantic structures. What is more, it is a frequent case that, on the basis of the same conceptual metaphor, completely different senses have been derived in the semantic structures of the two adjectives. Key words: polysemous structure, semantic dispersion, conceptual metaphor, metaphorical pattern, domain of hardness, metaphorical sense, English, Serbian.

: METAFORIČKE SLIKE U POEZIJI JOVANA DUČIĆA I ĐORĐA BAKOVIJE; Сажетак Jovan Dučić i Đorđe Bakovija su pesnici koji su doprineli formiranju modernog lika srpske i rumunske književnosti. Iako pripadaju različitim književnostima, u njihovim delima možemo uočiti mnogo sličnosti, u prvom redu misaonu produbljenost, jezgrovitost u izrazu, stvaranje novih simbola, igru bojama, obuzetost smrću i usamljenošću, praćenu bezgraničnom željom da se dokuči i protumači smisao života i življenja. U pesmama Dučića i Bakovije opisi prirode bivaju dekonkretizovani, unutrašnji prostori se sužavaju, smanjuje se udeo ne samo deskriptivnih nego i emocionalnih elemenata, a pojačava se udeo misli i simbola. Đorđe Bakovija je preteča rumunskog modernizma, kao što je u srpskoj književnosti Jovan Dučić. Rumunska kritika ga svrstava među najveće nacionalne pesnike između dva svetska rata, zajedno sa Tudorom Argezijem, Lučijanom Blagom i Jonom Barbuom.

: MEŠOVITI BRAKOVI U VOJVODINI KAO INDIKATOR INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE; Сажетак U radu su predstavljene opšte odredbe interkulturalnosti, interkulturne komunikacije, braka i mešovitog braka. Pažnja je usmerena ka opštim uslovima koji pogoduju sklapanju mešovitih brakova, kao i uslovima koji ih sputavaju. U fokusu razmatranja su mešoviti brakovi u Vojvodini i odlike heterogamije koja se pojavljuje u ovom regionu, a analiza je izvedena na osnovu dostupnih podataka Popisa stanovništva u Srbiji iz 2011. godine. Posebna pažnja posvećena je učestalosti heterogenih brakova u odnosu na ukupan broj sklopljenih brakova u Vojvodini za period od 2003. do 2013. godine. U radu se takođe razmatraju neki pokazatelji ispoljavanja interkulturalnosti u mešovitim brakovima i ukazuje se na potrebu i moguće pravce njihovog detaljnijeg proučavanja.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login