Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: MIŠLJENJE NASTAVNIKA, RODITELJA I STUDENATA PEDAGOGIJE O MODELU ŠKOLOVANJA DECE KOD KUĆE; Сажетак U radu se predstavljaju iskustva i osnovne dileme školovanja u porodičnim uslovima zapadnih zemalja, mogućnosti ovog modela školovanja, kao i izvesna metodološka ograničenja u istraživanjima ove problematike. Cilj rada usmeren je na sagledavanje mišljenja nastavnika, roditelja i studenata pedagogije o modelu školovanja dece kod kuće. Primenjeni instrument konstruisan je za potrebe šireg istraživanja, a uzorkom je obuhvaćen 441 ispitanik. Rezultati pokazuju da većina ispitanika ne podržava školovanje dece kod kuće, pri čemu studenti pedagogije u manjoj meri, nego nastavnici i roditelji, izražavaju negativan stav prema ovom modelu školovanja. Zaključuje se da je, u procesima demokratizacije i nastojanja da se poboljša kvalitet obrazovanja za svu decu, ključno upoznavanje učesnika obrazovnog procesa s alternativama u obrazovanju, prednostima, mogućnostima i potencijalnim nedostacima različitih modela. Takođe, neophodno je kreirati uslove za adekvatnu podršku roditeljima, kada je reč o donošenju odluke o biranju, ili pak organizovanju obrazovanja koje će odgovarati specifičnim potrebama njihove dece.

: Modeli društvenih mreža kao posrednici između teorije i empirije; Сажетак U radu se analiziraju mogućnosti upotrebe statističkih modela mrežne dinamike prilikom sociološke analize društvenih mreža. Tačnije, autori na osnovu definicija i specifikacija modela, kao i pregleda različitih primena ovih modela, žele da potvrde sledeću hipotezu: (matematički) modeli mreža u društvenim naukama ne predstavljaju ekstenziju teorije, odnosno nisu samo njena operacionalizacija, kao ni prosta generalizacija empirijskih podataka, već poseduju svojevrsnu autonomiju, koja je od suštinske važnosti za istraživački postupak. Stoga se nakon uvodnog dela, autori ukratko bave objašnjenjem pojma mrežne statike i mrežne dinamike, potom razvojem modela mrežne dinamike, kao i opravdavanjem statističkog (stohastičkog) modela i modela zasnovanog na akterima. Nakon toga, sledi pregled osnovnih pravaca savremenih istraživanja mreža u kojima se koriste modeli i na osnovu analize njihovih rezultata testira se osnovna hipoteza rada.

: NAJMLAĐA GENERACIJA SLOVAČKIH VOJVOĐANSKIH PESNIKA; Сажетак U radu se analizira poezija i poetika najmlađe pesničke generacije u književnosti vojvođanskih Slovaka, pre svega njihovih najznačajnijih predstavnika Mihala Bireša, Miroslave Dudkove i Ane Balažove. Pesničko stvaralaštvo ovih pesnika, rođenih krajem sedamdesetih godina prošlog veka, analizira se u kontekstu promena u književnosti vojvođanskih Slovaka krajem 20. i početkom 21. veka, pri čemu se naročito interpretiraju nove teme, postupci i značenja koje ovi mladi pesnici unose u svoje stvaralaštvo, a samim tim se u velikoj meri distanciraju od prethodne, tzv. Generacije X, pesničke generacije. Najveći pomak koji ovi pesnici ostvaruju svojim stvaralaštvom jeste aktivan odnos prema stvarnosti evociranoj pesničkim tekstom, čime se u velikoj meri prevazilazi postmoderna skeptičnost i malodušnost.

: NOMINA INSTRUMENTI У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ; Сажетак У раду се разматра концептуална вредност именица из категорије nomina instrumenti (NI), као и њихове семантичке и деривационе катактеристике, с циљем да се утврде дистинктивна обележја на основу којих се NI разликују од других именица с предметним значењем. На основу семантичке анализе утврђују се подтипови који се уклапају у ову скупину именица и исказује њихово творбено значење с пратећим творбеним моделима. У раду се, такође, разматра продуктивност и конкурентност суфикса који учествују у деривацији именица које припадају овој семантичкој категорији у српском језику.

: NOVAC U SRPSKOJ, FRANCUSKOJ I ŠPANSKOJ FRAZEOLOGIJI; Сажетак Predmet ovog rada čine srpske, francuske i španske frazeološke jedinice sa komponentom srp. novac, pare / fr. argent / šp. dinero, kao i sa drugim komponentama bliske semantike. Cilj rada je da kognitivno-konceptualnom analizom odabrane frazeme svrstamo u konceptualna polja shodno njihovoj pozadinskoj slici, kao i da utvrdimo (ne)istovetnost leksičke i semantičke strukture frazeoloških jedinica u tri posmatrana jezika.

: NOVI HORIZONTI U PEDAGOŠKOJ ODGOVORNOSTI; Сажетак Konstrukt društva znanja ili društva učenja, danas se opojmljuje kao ontička potreba a ne ideal, a strategija doživotnog obrazovanja kao vid njegovog postvarenja. Društvena transformacija u kojoj živimo pokrenuta je radikalnom promenom u značenju znanja kao fenomena. I na Zapadu i na Istoku, znanje se oduvek poimalo kao nešto što se odnosi na biće, na postojanje; danas je znanje delanje, činjenje, ostvarenje. Postalo je resurs i korisno dobro, tačnije javno dobro. U tom smislu, nova obrazovna paradigma promoviše ispravnost delovanja, a ne savršenost znanja. Interakcija sveta rada i sveta obrazovanja do sada se ogledala u metafori izjednačavanja škole i fabrike (autoritarni hijerarhijski sistem, birokratija, rigidna podela rada, striktna uputstva za rad, kontrola u svim segmentima, ...); savremeni društveni diskurs traži novu metaforu škole – škole kao zajednice učenja. U prvom delu rada, autorka iz ugla interpretativne paradigme razmatra pretpostavke društva znanja i njihove implikacije na pedagošku refleksiju. U drugom delu rada, naglašava se značaj kritičkog odnosa prema zanemarivanju bitnih pretpostavki društva znanja za pedagošku stvarnost, kao i potreba za redefinisanjem pedagoške odgovornosti nastavnika u pedagoškoj praksi društva znanja.

: NULTA IMENIČKA SINTAGMA U ELIPTIČNIM STRUKTURAMA ITALIJANSKOG JEZIKA; Сажетак Osnovnu temu ovog istraživačkog rada čini nulta imenička sintagma, koja se u italijanskom jeziku često pojavljuje u redukovanim sintaksičkim strukturama. Do izostavljanja sintaksički redundantnih jedinica iskaza dolazi iz nekoliko razloga, među kojima su za ovaj predmet istra živanja najbitniji ekonomija jezika, emfaza i stil. Pojava nulte imeničke sintagme u italijanskom jeziku vrlo često koincidira sa elipsom, te smo posebnu pažnju obratili na vrstu elipse u kojoj se pojavljuje nulta imenička sintagma (retorička i gramatička), ali i na vrstu gla gola koji se izostavlja u eliptičnoj strukturi. Ove redukovane strukture istražili smo na površinskom i dubinskom nivou iskaza, oslanjajući se na principe generativne gramatike i sa vremenog strukturalnog metoda. Rezultati istraživanja predstavljaju sintaksičko-semantičke uslove i jezičke kontekste koji dovode do pojave SNØ u elipsi.

: O HIPOTETIČKIM REČENICAMA U FRANCUSKOM I ITALIJANSKOM JEZIKU; Сажетак U ovom radu ćemo, kontrastivnom metodom, analizirati hipotetičke rečenice u francuskom i italijanskom jeziku. S obzirom na bliskost proučavanih jezika, očekujemo visok stepen poklapanja kada je reč o samoj strukturi hipotetičke rečenice i njenom mestu u okviru složene rečenice. Zato ćemo posebnu pažnju posvetiti razmatranju upotrebe glagolskih oblika, pre svega glagolskih načina u ovim rečenicama, jer je to domen u kojem očekujemo da posmatrani jezici pokazuju izvesna odstupanja. Pritom ćemo zasebno razmatrati rečenice uvedene veznikom sa značenjem ako, kad(a), da (fr. si, it se), i rečenice uvedene drugim subjunktorima.

: O PRVOJ GENERACIJI JAKŠIĆA NA TLU JUŽNE UGARSKE – STEFANU I DMITRU U DELU RERUM UNGARICARUM DEKADES; Сажетак U radu se prati život prve generacije Jakšića na tlu južne Ugarske, Stefana i Dmitra, kroz analizu spisa italijanskog humaniste Antonija Bonfinija, Rerum Ungaricarum Decades. Fokusirali smo se na prvih osam knjiga četvrte dekade narečenog dela. Podaci o braći Jakšić su direktni, indirektni, a postoje i brojna zbivanja u kojima su uzeli učešće, a da o njima nema pomena kod pisca iz Askolija. Nemoguće je pisati o osvajanju Nađmihalja (1474) i angažovanju Dmitra Jakšića u tom događaju, a da se ne oslanja na Bonfinijevo kazivanje, koje je i poslužilo kao osnovni izvor svim potonjim istraživačima. Dmitar se eksplicitno pominje kao zapovednik barjaktara u ratu Matije Korvina protiv Poljaka (1474). Braća su učestvovala u bici kod Požežene (1476). Jakšići su dali značajan doprinos u borbama ugarskog kralja protiv Fridriha III, na tlu Austrije (1477). Iako detaljno opisuje ustanak Benedikta Vereša iz Farnaša u Transilvaniji, nemamo direkte podatke kod Bonfinija o Jakšićima. Međutim, na osnovu drugih izvora znamo da su bili prisutni i da je ubrzo nakon ove vojne akcije došlo do proširenja nađlačkog vlastelinstva. Po okončanju rata sa Česima (1468-1471), Matija Korvin je »po zasluzi darivao i uzvisio nemali broj saradnika«, među njima i Jakšiće. Vojno angažovanje predstavnika prve generacije Jakšića na tlu južne Ugarske je bilo znatno obimnije u odnosu na Bonfinijevo kazivanje. Susreću se u događajima vezanim za odbranu ugarske granice (1470-1471), značajan doprinos dali su prilikom opsade i osvajanju Šapca (1475-1476), ratu protiv Ali-bega u Banatu (1476), bitkama na Hlebnom polju (1477) i Uni (1483), pohodu na Srbiju 1481. godine. Smrt Dmitra Jakšića (1486) dovela je do značajnog zaoštravnja odnosa između Ugarske i Osmanlija, ali italijanski pisac o tom događaju ne svedoči.

: ODREĐNJE ŽIVOTNE SNAGE U HOMEROVIM EPOVIMA; Сажетак Ontološki dualizam duha i tela nalazi svoje korene u antici, te ovaj rad istražuje da li i u kom kontekstu možemo da ga prepoznamo u epskom pesništvu osmog i sedmog veka pre n.e. Osnovnu tezu, prethodnih studija zastupljenih u literaturi, da se u homerovskoj psihološkoj terminologiji kriju pitanja o poreklu i prirodi duše i o potonjem razlikovanju duše od tela, ovaj rad vidi kao posledicu metafizičke redukcije pojma životne snage, a ne kao izvorno homerovsko pitanje. Stoga se vraćam supstancijalnom jedinstvu pojma životne snage u Homerovoj epskoj poeziji da bih utvrdila bogatu terminološku neusklađenost u kojoj se jasno pokazuju prva objašnjenja kretanja i pokretačkih sila neodvojivih od predstava o životu i smrti. U radu se vrši klasifikacija termina koji opisuju životnu snagu na: životnu snagu srčanosti, životnu snagu sagledavanja i životnu snagu udova. Otuda rad termine ἦτορ, κῆρ, πραπίδες, φρένες, νόος, γυῖον, μέλεα, ψυχὴ, i θυμός podvodi pod pojam životne snage, a ne pod psihološku terminologiju, što omogućava da se razume potonja povezanost ψυχὴ i ζωή i napravi put ka filozofiji prirode ranih predsokratovaca.

: OPŠTA SAMOEFIKASNOST KAO MODERATOR RELACIJA IZMEĐU ISPITNE ANKSIOZNOSTI, SUOČAVANJA I ISHODA STRESNE TRANSAKCIJE; Сажетак Teorijsku bazu aktuelnog empirijskog istraživanja predstavlja u ovoj studiji revidirana verzija modela Tejlora i Aspinvala (The Taylor and Aspinwall Model, 1996), koji podrazumeva sveobuhvatan i savremen konceptualni okvir za razumevanje komponenti generičkog pojma stresa i njihovih međusobnih relacija. Ovde validirani model obuhvata četiri grupe promenljivih: a) stresor (ispitna anksioznost), b) suočavanje sa stresom (tri kategorije: suočavanje usmereno na zadatak, suočavanje usmereno na emocije i izbegavanje), c) stabilna karakteristika ličnosti (opšta samoefikasnost, kao internalni resurs za suočavanje sa stresom) i d) izlazne varijable stres-procesa (uspeh postignut na kolokvijumu i emocionalno stanje studenata neposredno nakon ispitne situacije). Relevatni podaci su prikupljeni sledećim mernim instrumentima: upitnik za procenu ispitne anksioznosti (TAI), inventar za registrovanje načina suočavanja sa kognitivnim zadacima (CITS), skala opšte samoefikasnosti (GSE) i upitnik za procenu pozitivnog i negativnog afektiviteta (SIAB-PANAS). Za obradu prikupljenih podataka primenjen je statistički postupak moderirane medijacione analize. U radu su detaljno prikazani i prodiskutovani specifični uslovi, pod kojima određeni nivo razvijenosti ispitivane moderator varijable (opšta samoefikasnost) značajno menja sledeće relacije: a) ispitna anksioznost – izbor strategija za suočavanje, b) primenjeni mehanizmi prevladavanja – ishodi ispitivane stresne transakcije i c) direktna veza između stresora i izlaznih varijabli.

: OSNOVNE DEMOGRAFSKE ODLIKE UGARSKE PREMA POPISU STANOVNIŠTVA IZ 1910. GODINE; Сажетак Apstrakt: Predmet istraživanja bio je opšti popis stanovništva Ugarske iz 1910. g., a cilj da se na osnovu rezultata popisa prikažu osnovne demografske značajke stanovništva. Sem sadržajnosti popisa važna je činjenica, da se radi o najsavremenijem ugarskom popisu, koji je ujedno bio i poslednji pred njen raspad 1920. godine. Popis je simultano vršen u celoj Austrougarskoj. Autor je posebnu pažnju posvetio teritorijama današnje Vojvodine. Pri izradi studije korišćeni su prvenstveno sumarni i detaljni rezultati popisa za Ugarsku, podaci za austrijske krunovine, kao i relevantna stručna literatura. Pri obradi podataka upotrebljene su osnovne statističke metode, a u prezentaciji rezultata dijagrami, tabele i jedna karta. Popis oslikava Ugarsku u razvoju, uz rast stanovništva, sa dinamičnim migratornim kretanjima, sve izraženijim procesom urbanizacije, jačanjem građanskih elemenata društva i procesa industrijalizacije, rastom obrazovnog nivoa, određenim promenama u etničkoj strukturi i slično. Uz to, uočene su pojave koje su zabrinjavale savremenika: snažna ekonomska emigracija i rast broja porodica s jednim detetom – odnosno smanjenje nataliteta u odnosu na prethodna vremena. Popis iz 1910.g. je vanredno vredan istorijski izvor za izučavanje demografske, društvene i privredne istorije Vojvodine i Ugarske u doba dualizma (1867-1918).

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login