Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: PREFIXÁLNE SUBSTANTÍVA; Сажетак V práci sa hovorí o derivácii podstatných mien v slovenčine. Prefixálne tvorenie je príznačné pre slovesá. Podstatné mená sa tvoria hlavne sufixálne. Ako osobitnú skupinu môžeme vyčleniť čisto substantívne predpony. Do druhej skupiny zaraďujeme tie, ktorými sa odvodzujú slovesá, ale rovnako tak tvoríme aj podstatné mená. Do tretej skupiny patria predpony, ktoré v jazyku fungujú ako samostatné predložky.

: PRILOG PROUČAVANJU JUGOSLOVENSKO-SLOVAČKIH KULTURNIH I KNJIŽEVNIH VEZA; Сажетак Ovaj rad obrađuje do sada nepoznate činjenice iz života poznate kulturno književne porodice Hurban od njenih najstarijih predaka pa do poslednjih potomaka koji su bili aktivni na književnom i kulturnom polju u Slovačkoj i u Vojvodini. Otac Svetozara Hurbana Vajanskog Jozef Miloslav Hurban studirao je u Bratislavi sa kasnije poznatim srpskim kulturnim, književnim i političkim pregaocima kao što su Svetozar Miletić, Kosta Trifković, Jovan Grčić Milenko, Đura Daničić, Jovan Jovanović Zmaj i ostali. Takvim putem za vreme svojih studija prava u Bratislavi krenuo je i njegov sin Svetozar Hurban – Vajansky koji se najviše družio i kasnije posle studija najviše kontaktirao sa Milanom Savićom, srpskim piscem i književnim kritičarem, sekretarom Matice srpske u Novom Sadu i urednim Letopisa Matice srpske.Naročito bogati kontakti su ostvareni sa Starom Pazovom gde je Svetozarov rođeni brat Vladimir Hurban bio evangelički pop i gde je Svetozar već kao vodeća ličnost slovačkog kulturnog i književnog života za vreme slovačkog realizma dolazio u privatne ili službene posete gde se sastajao sa vodećim slovačkim piscima iz Vojvodine i kao urednik novina i časopisa u Slovačkoj prezentirao je slovačkoj javnosti najnovija dela ovih književnih stvaralaca. Popularnost ovog pisca u našoj sredini potvrđuju i prevodi njegovog romana Suchá ratolesť (Suva grana) i dvadeset dve novele na srpskohrvatski jezik. Najviše ih je prevodio Jovan Vučerić, pravoslavni pop u slovačkom selu Kisač koji je tako obogatio srpsku čitalačku javnost sa književnim stvaralaštvom Svetozara Hurbana Vajanskog.

: PROBLÉM ŽÁNROVÉHO ZATRIEDENIA POSTMODERNISTICKEJ PRÓZY Z ASPEKTU INTERTEXTUALITY (NA PRÍKLADE PRÓZY VÍŤAZOSLAVA HRONCA); Сажетак Protichodné procesy v genologickom definovaní žánrov postmodernistickej prózy prejavujú sa i na príklade Hroncovej knihy próz Pán vzduchu a kráľov syn. Intertextualita, ktorá sa prejavuje cez množstvo citácií rozmanitej typológie (od interliterárnych po transemiotické citáty a autocitáty) spôsobuje žánrovú hybridizáciu a znemožňuje obsiahnutie knihy do jednotného žánrového celku. Zároveň, v uvedenej Hroncovej knihe sa prostredníctvom intertextuality prejavuje i tendencia súdržnosti, ktorá sa reflektuje do žánrovej problematiky. Tak Hroncova kniha tvorí súbor poviedok, ktoré zároveň utvárajú vyšší súdržný celok. Ten celok nemožno nazvať románom, lebo sa jeho hranice prostredníctvom autocitátcií rozpúšťajú smerom k lyrike. Akákoľvek snaha o definíciu žánru v prípade Hroncovej knižky Pán vzduchu a kráľov syn má aporický výsledok.

: PROTOTIPSKE ODREDBE KATEGORIZOVANJA NA PRIMERU PRIDEVA ČIST I NJEGOVIH KONTEKSTUALNIH SINONIMA; Сажетак U radu se na primeru prideva čist, kao odredbe kategorizovanja, sprovodi višeslojna analiza, koja polazi od leksikografske obrade u postojećim deskriptivnim rečnicima srpskog jezika, da bi se, uvidom u elektronski korpus ekstrahovali primeri ciljane upotrebe, koji se dalje klasifikuju prema parametrima sadržinske i formalne srodnosti i stepenu postojanosti sintagmatskog spoja. Ciljevi rada podrazumevaju: (a) identifikaciju potencijalnih aktiviranih sema i, u vezi s tim, značenjsku korelaciju s postojećim leksičkim registorom na paradigmatskom planu (čista laž : gola laž; čista slučajnost : puka slučajnost; čisto prijateljstvo : iskreno prijateljstvo i sl.); (b) registrovanje pozitivne i negativne semantike udruživih imenica i moguće implikacije na formalnom planu (... iz čiste pakosti : * ... iz čiste sreće); (c) diferencijaciju značenja odredbe čist kad se udružuje s imenicama iz iste semantičke podgrupe, te uočavanje najesnih granica između polariteta – pozitivno : negativno, kao posledice nejednakog efekta koji se postiže kvalifikacijom entiteta ovim obeležjem (up. čista dobit : čista pljačka).

: PROŠLOST BAČKOG BRESTOVCA U DISKURSU CRKVENE DELATNOSTI BORIVOJA Č. ĐORĐEVIĆA (1954-1965); Сажетак U radu se prati delatnost bačko-brestovačkog pravoslavnog sveštenika Borivoja Č. Đorđevića.Ovaj veliki čovek ostavio je dubok i neizbrisiv trag na duhovnoj i istorijskoj pozorniciBačkog Brestovca i okoline. Hronološki, rad obuhvata period od 1954. do 1965. godine. Od1937. paroh Đorđević se nalazio na čelu „Društva za podizanje spomen-crkve sa kosturnicomu Lazarevcu“. U kosturnici crkve Svetog Dimitrija (Lazarevac) sahranjeni su posmrtni ostacistradalih vojnika u Kolubarskoj bici 1914. godine. Krajem 1964. godine došao je u BačkiBrestovac. Pola godine kasnije, zahvaljujući njegovom zalaganju izvršeni su značajni radovina podizanju tornja i opravci sv. Hrama. Neumorno je organizovao Svetosavske svečanosti,držao versku nastavu i propovedi, širio duhovnost i toleranciju. Sa posebnom pažnjom seodnosio prema hramovnoj slavi. Uzimao je aktivnog učešča u prikupljanju pomoći za postradaleod poplava, zemljotresa i drugih elementarnih nepogoda, na prostoru nekadašnje Jugoslavije.Uredno, marljivo i korektno je vodio „Letopis parohije“. Održavao je dobre odnose sapredstavnicima Katoličke crkve. U više navrata, Episkop Bački Nikanor je posećivao bačkobrestovačkuparohiju, o čemu postoje značajna pisana svedočanstva. Za marljiv i vredan radodlikovan je najpre pravom nošenja crvenog pojasa, a kasnije je postao protonamesnik. Istorijasv. Hrama predstavlja istoriju parohije i njenih ljudi, koja je uklopljena u šira društvenazbivanja, narečenog perioda.

: PRÍMENÁ SLOVÁKOV V SLOVENSKÝCH OSADÁCH BÁČSKOPETROVSKEJ OBCE; Сажетак Predmetom výskumu bola neúradná pomenovacia sústava obyvateľov slovenských osád v báčskopetrovskej obci, a to tých, ktorí sú slovenskej národnosti. Cieľom výskumu bolo evidovať prímená dospelých obyvateľov mužského pohlavia, ktoré sa vyskytovali v druhej polovici 20. storočia, na prelome tisícročí a tie, ktoré sa dodnes používajú v každodennej komunikácii v osadách Báčsky Petrovec, Hložany a Kulpín. Vo výskume sme uplatnili metódu živej pamäte. Výsledky nášho výskumu môžeme zhrnúť takto: v Báčskom Petrovci sme zaznamenali 432 prímen; v Hložanoch 299 prímen a v Kulpíne 94 prímen.V každej osade bolo najviacej prímen vyvodených z vlastného mena a priezviska, potom podľa funkcie, zamestnania a vykonávania činnosti a nakoniec podľa psycho-fyzických vlastností a stavov. Pri existujúcich prímenách sme si všimli vplyv nárečia, vplyv srbského jazyka, ako i príklon k inojazyčným osobným menám. Prímená považujeme za výraz historickej informácie a za súčasť kultúrneho a tradičného dedičstva.

: PRÍMENÁ V KYSÁČI AKO KULTÚRNE A TRADIČNÉ DEDIČSTVO; Сажетак Predmetom výskumu bola neúradná pomenovacia sústava obyvateľov Kysáča, ktorí sú slovenskej národnosti. Cieľom výskumu bolo evidovať prímená dospelých obyvateľov Kysáča, ktoré sa vyskytovali v druhej polovici 20. storočia, na prelome tisícročí a tie, ktoré sa dodnes používajú v každodennej komunikácii. Vo výskume sme uplatnili metódu živej pamäte. Výsledky nášho výskumu môžeme zhrnúť takto: pri 165 priezviskách sme zaznamenali úhrnne 742 prímen; niektoré rozvetvené rodiny majú veľa prímen. Hoci sú jednočlenné modely najčastejšie, zaznamenali sme i dvojčlenné opisné modely; niekedy má jedna osoba dve prímená; niektoré prímená sa vzťahujú na niekoľko osôb; prímená najčastejšie majú pozitívny postoj k osobe, no je aj určitý počet takých, ktoré vznikli podľa animozity. Prímená považujeme za súčasť kultúrneho a tradičného dedičstva.

: Pedagoški aspekti primene koncepta ishoda učenja u visokoškolskoj nastavi; Сажетак U radu se razmatra problematika definisanja, planiranja i upotrebe ishoda učenja u visokoškolskoj nastavi, kao jednog o ključnih aspekata nastavnog rada. Koncept ishoda učenja posebno je aktuelizovan Bolonjskim procesom i predstavlja značajan alat za planiranje nastavnog rada i kreiranje kurikuluma kao i za prepoznavanje stečenih znanja i veština studenata. Analizirani su relevantni dokumenti u okviru reforme visokog obrazovanja kojima se ističe značaj ishoda učenja za usaglašavanje različitih sistema visokog obrazovanja u okviru Evrope. Akcenat je stavljen na pedagoške implikacije upotrebe ishoda učenja i na njihov značaj za nastavni rad, posebno iz perspektive pristupa usmerenog na studenta. Dat je prikaz konkretnih uputstava i smernica za kreiranje i definisanje ishoda učenja. Prikazana je SOLO taksonomija kao jedna od značajnijih taksonomija za pisanje ishoda učenja u visokom obrazovanju i za procenjivanje usvojenih znanja i veština studenata. Rezultati ukazuju na to da ishodi učenja predstavljaju konstrukt koji omogućava nastavnicima efikasno planiranje i organizovanje nastave, kao i procenjivanje stečenog znanja i kompetencija studenata. Sa druge strane, studentima omogućava mobilnost na druge univerzitete, priznavanje stečenih kvalifikacija, priznavanje prethodnog učenja i dr. Zaključuje se da adekvatna implementacija ishoda učenja u nastavnu praksu, studijske programe i predmete u značajnoj meri utiče na kvalitet obrazovanja.

: Porodični odnosi i funkcije socijalno ugroženih porodica – studija slučaja; Сажетак Summary Family relations and the functions of socially endangered families – a case study The basic hypothesis of this research indicates the existence of the differences in the relations and family functions in socially endangered families in comparison with the theoretically established relations and functions in the majority of families in the contemporary Serbian society. The framework for studying this problem was the method of case study and reliance on a large number of sources of data such as deep interviews, documents of the Social Services of the town of Novi Sad, the informants’ letters, interviews with social workers, reports of people in charge of cases, statistical data etc. The paper analyzes seven different socially endangered families, their life histories and ways of establishing family functions. The research shows that family functions were not fully accomplished and that some functions did not exist at all. These are most frequently the economic function and the function of child protection. Economic inactivity, reliance on social welfare and occasional participation in grey economy are characteristic for the majority of socially endangered families. Not performing economic function greatly affects not performing in other family functions as well. The research has indicated that different patterns of behaviour and not performing functions are surely a result of the constant reliance on the programmes of social welfare of socially endangered families. These programmes in no way represent a permanent solution of existential problems of socially endangered families, which is the greatest misconception of the users of these programmes. Contrary to general beliefs, they influence the passivization of family members and prevent changes in distancing from poverty culture. The examples of families who “solved” their financial problems indicate that economic factors are in the majority of cases crucial for normal functioning of families. It seems that solving financial problems represents an incentive for performing other family functions. Key words: family functions, poverty, socially endangered, method of case study, qualitative research.

: Pridevi sa značenjem optativne modalnosti; Сажетак U ovom radu analizirani su pridevi sa značenjem optativne modalnosti u savremenom srpskom jeziku. Zadatak je bio da se predstavi modalna situacija u kojoj se kao nosioci modalnog značenja pojavljuju pridevi, te da se ukaže na specifičnosti leksičkog značenja ovih prideva. Analiza je pokazala visok stepen gramatikalizovanosti i leksikalizovanosti ovog tipa modalnosti iskazane pridevima. Teorija prototipa kao metod analize leksičkog značenja upućuje na postojanje potkategorija unutar ovog semantičkog polja sa prototipičnim pridevima željan, voljan, rešen i odlučan.

: RELACIJE BRAČNOG ZADOVOLJSTVA I STRATEGIJA SUOČAVANJA SA STRESOM; Сажетак U radu su prikazani rezultati istraživanja koje odgovara na pitanje kako je 14 strategijasuоčаvаnjа sа strеsоm (merenih skalom Brief COPE (Carver, 1997)) pоvеzаno sa brаčnimzadovoljstvom (merenim dimenzijom Dijadnog zadovoljstva iz DAS skale (Dyadic AdjustmentScale – DAS: Spanier, 1976; 1989)), na populaciji žena koje žive u Srbiji. Pored toga, istraživanjemje utvrđena i struktura razlika u izboru strategija suočavanja sa stresom između ženakoje su globalno zadovoljne svojim bračnim odnosom i žena koje su globalno nezadovoljnesvojim bračnim odnosom. Među ispitanim strategijama suočavanja sa stresom, kao samostalnonajznačajniji prediktor dijadnog zadovoljstva, kod žena u našoj sredini, pokazalo se korišćenjeemocionalne podrške drugih ljudi. Nalazi istraživanja pokazuju da je, u proseku, zažene koje su globalno nezadovoljne svojim bračnim odnosom karakterističnije pasivno-depresivnoreagovanje pri suočavanju sa stresom, dok je ženama koje su globalno zadovoljnesvojim bračnim odnosom svojstvenije planiranje kako prevazići postojeći životni problem,uz oslanjanje na emocionalnu podršku drugih ljudi.

: RELACIJE IZMEĐU ISPITNE ANKSIOZNOSTI I AKADEMSKOG POSTIGNUĆA; Сажетак U velikoj većini današnjih društava skoro je nemoguće odrasti bez susreta sa mnogobrojnim proverama različitih personalnih atributa, poput sposobnosti, znanja, veština, pa čak i određenih karakteristika ličnosti. Gotovo da ne postoji oblast života koja ne podrazumeva barem neki oblik procene naše vrednosti, a mnoge od tih evaluacija imaju prilično ozbiljne posledice po našu budućnost. Uzimajući u obzir značajne konsekvence raznih ispitnih situacija, ne iznenađuje činjenica da su one u velikoj meri nabijene visokim stresogenim potencijalom. U okviru ovog preglednog članka prvo je dat prikaz savremenih konceptualizacija ispitne anksioznosti i opisana je struktura ovog izuzetno rasprostranjenog fenomena. Drugi deo rada posvećen je pregledu mnogobrojnih empirijskih činjenica o odnosima koji postoje između ispitne anksioznosti, s jedne strane, i uspeha u evaluativnim situacijama, s druge. Posebna pažnja posvećena je varijablama koje imaju ulogu medijatora i moderatora u ovom specifičnom i složenom stres-procesu.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login