Славистика
Primary tabs
Slavic Studies (Славистика) is a bi-annual scholarly periodical in the field of Slavic languages, literatures and cultures. It publishes original research papers in the field of Slavic philology, theory of linguistics and literature, history of Slavic studies and related scientific areas, as well as book reviews, chronicles and bibliographies.
The main idea of our editorial policy is to bring together researchers from both Slavic and non-Slavic countries, so that various academic ideas and concepts could be exchanged within a broader understanding of Slavic studies.
The development of various philological disciplines in contemporary Slavic philology at the turn of the century, as well as the emergence of new trends in Slavic linguistic and literary studies can be followed on the pages of the journal.
An important mission of the journal is to observe Slavic languages and literatures from a wider typological and comparative-historical perspective.
The journal regularly publishes scholarly papers in all Slavic languages, including Slavic microlanguages in order to protect linguistic diversity in line with the modern tendencies of preserving linguistic diversity of modern Europe. All papers contain abstracts in English, which makes them available to research by non-Slavists as well. Papers written in English contribute to the widening of the Slavic Studies’ targeted readership.
All contributions submitted to the journal are peer-reviewed by at least two competent experts, one of whom is an external reviewer. The journal implements the double-blind review process.
The Editorial Board of Slavic Studies consists of distinguished experts in Slavic philology from 13 Slavic and non-Slavic countries (Austria, Bosnia and Herzegovina, Belarus, Bulgaria, Japan, Poland, USA, Slovenia, Serbia, Ukraine, the Netherlands and the Czech Republic).
The journal has been published regularly since 1997.
The publishers are the Serbian Association for Slavic Studies and the Faculty of Philology, University of Belgrade.
The journal is indexed in:
1) ERIH PLUS (https://dbh.nsd.uib.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info?id=494982)
2) Slavic Humanities Index (https://slavus.ca/)
3) Reference list of journals in Slavic studies at the International Committee of Slavists (https://mks2018.fil.bg.ac.rs/referentna-lista-slavistickih-casopisa-pri-mks-u-referentn%d1%8b%d0%b9-perecen%d1%8c-slavisticeskih-zurnalov-pri-mks/)
4) Reference list of journalѕ of the Ministry of Science, Education and Technological Development of the Republic of Serbia (http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/Kategorizacija-naucnih-casopisa-2020.pdf)
DOI
ISSN 1450-5061
e-ISSN 2738-1358
Pages
-
- Južnoslavenske pozajmljenice u romskom
- Bibliografija: str. 173-175, Napomene i bibliografske reference uz tekst, Rezime ; Abstract ; Resume
-
- K funkcii motívov stromu a vody v zbierke Pohromnice Lýdie Vadkerti-Gavorníkovej
- Ovaj rad je usmeren na analizu motiva drveta i vode tj. na njihovo značenje i funkciju u zbirci pesama Pohromnice Lidije Vadkerti-Gavornjikove. Analizom pesama smo saznali da motiv drveta predstavlja sećanje na oca, njegovo otelotvorenje ili njegov duh. Često je povezan i sa prošlošću i detinjstvom. Drvo simboliše toplinu doma i određeni vid stabilnosti, osim toga predstavlja jedinstvo prirode i čoveka. Ovaj motiv se takođe spaja sa nečim magijskim, kao i sa umetnošću. Sа druge strane, motiv vode je povezan sa majkom, ali u ovom slučaju voda ne predstavlja otelotvorenje majke, već element koji je prati. Voda može predstavljati realnost, ili okrutnost života. Ilustruje sadašnjost, svakodnevne radnje i ističe smisao rada. Pomoću pomenuta dva motiva ilustruju se porodični odnosi, kao i odnos lirskog subjekta prema svojim roditeljima. Porodične teme su karakteristične za autore Trnavske grupe, među koje se ubraja i Lidija Vadkerti-Gavornjikova., Bibliografija : str. 238, Rezime: Funkcija motiva drveta i vode u zbirci pesama Pohromnice Lidije Vadkerti-Gavornjikove, Rezime.
-
- K poetike prózy Ireny Brežnej
- У студијама се посредством текстова Ирене Брежне бавимо пре свега проблемом хибридизације (врста, жанрова, дискурса итд.). Брежна у њима примењује комбинацију поступака психологије и уметности (збирка уметничких репортажа, есејистичких приповедака и других мешовитих формација Течни фетиш, 2005), мемоара и фикције ("аутобиографија" На кокошјим крилима, 2008). Такође се и у роману Незахвалана странкиња (2014, преведен, као и остали текстови, са немачког на словачки језик) дотиче проблематике граница посредством топоса иностранства приказаног на основу сопствене емпирије., Bibliografija: str. 582-583, Napomene i bibliografske reference uz tekst, Zhrnutie ; Sažetak ; Резюме
-
- K prekladom v časopise pre deti Naši pionieri / Pionieri v obdobÍ 1960-1980
- Bibliografija: str. 355, Napomene i bibliografske reference uz tekst, Zhrnutie ; Abstract ; Rezime
-
- K prozaickej tvorbe Ondreja Štefaníka
- Bibliografija: str. 364, Napomene i bibliografske reference uz tekst, Zhrnutie ; Abstract ; Rezime
-
- K вопросу о "праздничной литературе"
- Библиографија: стр. 204-205, Напомене и библиографске референце уз текст, Резюме ; Резиме
-
- Književna mistifikacija kao stilogeni alter ego epohe
- Bibliografija: str. 192-193, Napomene i bibliografske reference uz tekst, Rezime ; Резюме
-
- Kritické čítanie literatúry Zuzany Čižíkovej
- Bibliografija: str. 540, [Zhrnutie] ; [Rezime] ; Резюме
-
- Kto rozpráva príbeh - postava, rozprávač či autorka?
- Bibliografija: str. 273-274, Napomene i bibliografske reference uz tekst, Zhrnutie ; Summary ; Резиме
-
- Kunderini konačni paradoksi
- Bibliografija: str.75, Napomene i bibliografske reference uz tekst, Resumé: Кunderovy terminální paradoxy, Sažetak ; Resumé.