Човек и његово тоцило бола и нужде

алтернативна еволуциона историја људске врсте у „Причи из каменог доба” и „Времеплову” Х. Џ. Велса

Горан, Ј, Петрoвић

Анали Филолошког факултета

2

137

160

2787-1037

https://anali.fil.bg.ac.rs/index.php/anali/article/view/analiff-2017-29-2-9

2017-2021/11/10/12:53:55

Циљ овог рада је да покаже да је за формирање Велсовог антрополошког става кључну улогу имала социолошка мисао његовог универзитетског професора Т. Х. Хакслија. Хакслијев социолект укратко се своди на идеју да је еволуција друштва (тј. етички процес) супротан еволуцији живог света (тј. космичком процесу). Основна разлика је у томе што први захтева елиминацију борбе за опстанак, док је други афирмише. Предмет анализе су два дела Х. Џ. Велса, настала у последњој деценији XIX века – „Прича о каменом добу“ и кратки роман Времеплов. Наша је намера да на основу поменутих дела пружимо алтернативан историјски преглед рода homo, преглед који није утемељен на библијској антропогонији и есхатологији, већ на научном еволуционизму XIX столећа. Полази се од претпоставке да Велс свој антрополошки песимизам не изграђује само у супротности са теизмом, већ и у супротности са оптимистичним еволуционизмом Херберта Спенсера. На крају се долази до закључка да је, у свету Велсове маште, човек осуђен на пропаст, због тога што жудећи да победи природу, побеђује самога себе. Његова историја би се укратко могла препричати као дуготрајно надилажење космичког процеса етичким, што је напор који се недуго након потпуног успеха мора претворити у безнадежан пораз.

нужда