Preuves de la présence d'une source occidentale latine dans la tradition grecque pour l'histoire du 4e siècle

François, Paschoud

3

ǂ ǂ7

17

2001

Аутор рада сматра да није одрживо уобичајено разграничавање између традиције латинског језика и грчког језика. Анализирајући и конфронтирајући неколико извора (Амијан Маркелин 25, 10, 14, Epitome de Caesabirus 44, 3 и Зонара 13, 14, 19), аутор закључује да је њихов заједнички основ и извор морао бити несумњиво један текст редигован на латинском језику. Такође сматра да терминолошка анализа показује да иза Зосима стоји један латински извор, који је по свој прилици на грчки превео лично Еунапије, латиниста осредњих способности. Аутор на крају указује да би пажљиво истраживање могло показати и даље присуство латинског извора код Зосима и зонаре, јер има многобројних индиција. Он изражава своје уверење да је бар неке скептике убедио да се грчка историографска традиција за историју 4. века нове ере јасно инспирисала неким латинским писаним извором који није био Амијан Маркелин, али ни неки други текст који нам је данас сачуван.

4v nove ere, Amijan Markelin, Deksip, Eunapije, Historia Augusta, Zonara, Zosim, grčka istoriografija, pisani latinski izvor, vizantijski hroničari