MEMORY IN THE WORK OF CARYL PHILLIPS

SANCTUARY AND/OR PRISON?

Arijana, Luburić, Cvijanović

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду

1

163

174

2334-7236

http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1498

2015-2020/02/12/11:10:25

Сажетак Sećanje i rememoracija bili su od presudnog značaja za (re)konstrukciju postkolonijalnih identiteta u jeku oživljavanja pretkolonijalnih istorija i kultura u ranoj postkolonijalnoj književnosti. S postepenim preusmeravanjem pažnje na pitanja konstrukcije identiteta u društvima novog kolo- nijalizma, značaj rememoracije je počeo da jenjava dok sećanje i dalje progoni likove savremene postkolonijalne proze. Tu tendenciju ilustruje delo Karila Filipsa čiji junaci prate tokove sećanja na prošle živote, u potrazi za utočištem od gubitka, usamljenosti izgnanstva i različitih vidova marginalizacije, rizikujući da ostanu trajno zatočeni u lavirintima trauma iz prošlosti. Premda povlačenje u sećanje sprečava pojedine Filipsove likove u težnji da se prilagode sredini, sećanje  u selokupnom njegovom delu služi kao stecište sudbina preživelih u pogromima. Ono predstavlja jednu polifonijsku, heterotopijsku i heterogenu imaginarnu zajednicu kojoj njegovi izmešteni, obeskorenjeni protagonisti pripadaju. Cilj ovog rada jeste da se ispita funkcija sećanja u Filipsovoj viziji, te da se istraži kako ustanovljeni prostor sećanja premošćuje jaz između polariteta obeleženih vrednosnim sudovima.

istorija, Karil Filips, postkolonijalno, rememoracija, sećanje