У ПОТРАЗИ ЗА ПРОФЕСОРОМ НОРГЕСОМ

"ЛЕТОВАЊЕ НА ЈУГУ" ИВЕ АНДРИЋА

Gorana, Raičević

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду

1

411

425

2334-7236

http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1937

2017-2020/02/11/15:07:14

Сажетак Рад износи аргументацију у прилог новог тумачења Андрићеве приповетке “Летовање на југу“ (1959). Загонетни нестанак професора Норгеса (који се са супругом налази на летовању на морској обали) тумачен је у критици као резултат његовог „узвишавања“ и „одуховљења“, што наступају након неке врсте ентузијастичког искуства. Уместо теза о паганском стапању са природом или о ступању у трансценденцију у платонистичко-хришћанском смислу, износи се и аргументује став о јунаковом преласку у непостојање као последици отварања његових чула и предавања чулном животу. Закључује се да професор Норгес није умро за свет да би се родио као писац, већ управо супротно: са грандиозним и изненадним отварањем јунаковог чулног бића, у њему умире Ерос усмерен ка стварању, а рађа онај други – Танатосов брат близанац.

„Летовање на југу“, „Смрт у Венецији“, декаденција, естетицизам, Иво Андрић, интелектуално-чулно, лепо, Север-Југ, стварање, Томас Ман