У ПОТРАЗИ ЗА „ИЗГУБЉЕНИМ“ ИДЕНТИТЕТОМ АТАНАСИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋА СЕКЕРЕША

Primary tabs

Choose the citation style.
Search for this publication on Google Scholar
Eraković, R. L. (2017). У ПОТРАЗИ ЗА „ИЗГУБЉЕНИМ“ ИДЕНТИТЕТОМ АТАНАСИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋА СЕКЕРЕША, 42(1), 359-375. Retrieved from http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1896
Details
Title

У ПОТРАЗИ ЗА „ИЗГУБЉЕНИМ“ ИДЕНТИТЕТОМ АТАНАСИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋА СЕКЕРЕША

Subtitle
Author

Radoslav, Lj, Eraković

Journal

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду

Volume
Issue

1

Start page

359

End page

375

ISSN

2334-7236

ISBN
DOI
URL

http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1896

Date

2017-2020/02/11/15:06:50

Abstract

Сажетак Атанасије Димитријевић Секереш (1738-1794) био је један од најученијих Срба у другој половини 18. века. Међутим, веома је тешко издвојити личност која је међу нашим грађанством и свештенством у ондашњој Аустрији била омраженија од бечког цензора српских књига и Доситејевог дугогодишњег пријатеља. Иако је управо познанство са Доситејем Обрадовићем (1739/1740-1811) један од кључних разлога због којег његово име данас није препуштено потпуном забораву, славни српски просветитељ није био одговоран за то што је Атанасије Димитријевић Секереш готово двадесет година био persona non grata међу својим сународницима. Потрага за одговором на питање како је име даровитог полиглоте крхког здравља постало крајем 18. века синоним за неопростиво издајство, готово равно оном које је (наводно) починио Вук Бранковић, представља проблемску основу нашег истраживачког подухвата.

Keywords

идентитет, Атанасије Димитријевић Секереш, Доситеј Обрадовић, Марија Терезија, просветитељство, српска књижевност 18. века, цензура