Rad se bavi promišljanjima Dejvida Herberta Lorensa o čistom, punom životu i rastu i značaju pojedinca, iskazanim u romanu Zaljubljene žene. Na tragu zaključka Sve- tozara Koljevića da je Lorens prvi veliki engleski romansijer koji je pokušao da razbije konven- ciju kompromisa u romanu, time se ujedno vraćajući na same izvore najbolje tradicije engleskog puritanizma, u radu se razmatraju načini na koje Lorensovi junaci izbegavaju egzistencijalne i moralne kompromise ili im pak podležu, te koju cenu plaćaju u oba slučaja. Kad se porede neke od njihovih odluka sa piščevim izborima, nameće se zaključak da je jedini apsolut zapravo nepo- stojanje apsoluta.
