На размеђи ерâ долази до потпуног одумирања позоришта у оригиналном виду. Те ситуације постао је савршено свестан и један такo врстан приповедач као што је Хелиодор: ако се прочита само неколико репрезентативних поглавља његовог волуминозног романа у којима је наглашено драмско дејство приповедања, може се видети да она врве од техничких термина својствених позоришту. Уз то, неретко се настојало да се роман означи термином δρᾶμα, одн. δραματικόν, за шта се сведочанства могу наћи још у периоду раног Царства, а досежу све до позновизантијског доба.
