Sažetak Diskurs sajber-bezbednosti jedan je od primera uspešene „sekuritizacije“ govornih činova odnosno upotrebe jezika kojom se jedan fenomenan predstavlja i definiše kao bezbedonosni problem. Teorije „sekuritizacije“ u bliskoj su vezi sa teorijom govornih činova i na primeru diskursa bezbednosti i pretnjeu sajber-prostoru jasno se mogu primetiti načini na koji apstraktni pojmovi dobijaju ulogu sveprisutne pretnje. Rad analizira dominantne metafore u diskursu bezbednosti koje su tokom poslednje tri decenije odredile diskurs bezbednosti u sajber-prostoru i ističe proces „militarizacije“ diskursa sajber-prostora, koji je naročiti zamah dobio početkom 21. veka. Upotreba metafora iz mikrobiologije, kriminala i ratnih sukoba naročito je prisutna u diskursu sajberprostora i rad daje pregled najčešćih metafora u građenju diskursa bezbednosti sajberprostora. Primer diskursa sajber-bezbednosti pokazuje da se uspešnim sekuritizacijskim govornim činovima može doprineti izgradnji uslova za intervenciju vlasti u određenoj društvenoj, ekonomskoj ili medijskoj oblasti. U slučaju sajber-bezbednosti ne samo da se radi o uspešnoj sekuritizaciji pojma sajber-bezbednosti već se može govoriti i o hipersekuritizaciji.
