Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: RELACIJE KVALITETA RODITELJSKOG SAVEZA I FUNKCIONALNOG STATUSA DETETA; Сажетак Rad se bavi odnosom kvaliteta koroditeljske saradnje i funkcionalnog statusa deteta u porodicama dece predškolskog uzrasta koja su u periodu istraživanja prvi put pošla u vrtić. Polazak u vrtić predstavlja razvojnu krizu za porodicu koja može remetiti i menjati funkcionisanje porodičnih odnosa i funkcionalni status deteta. U radu je prikazana povezanost koroditeljske saradnje, opisane preko snage roditeljskog saveza i regulatorskog ponašanja majke, i procene funkcionalnog statusa deteta od strane očeva i majki. Rezultati su diskutovani u odnosu na dosadašnja istraživanja koja su se bavila značajem roditeljskih relacija za detetov razvoj i blagostanje. Dobijeni nalazi ukazali su na značaj rada na koroditeljskoj saradnji u smislu prevencije regulatorskog ponašanja majki što bi vodilo većoj senzitivnosti roditelja i kvalitetnijoj brizi o detetu.

: SAVA NEMANJIĆ O SEBI. JEDAN PRIMER OBLIKOVANJA AUTOBIOGRAFSKOG DISKURSA U SRPSKOJ SREDNJOVEKOVNOJ KNJIŽEVNOSTI; Сажетак Autobiografski fragmenti prisutni su u mnogim, žanrovski raznovrsnim delima srpskog srednjeg veka: poveljama, zapisima, poslanicama, žitijima. Jedan od najzanimljivijih primera autobiografskog kazivanja u srpskoj srednjovekovnoj književnosti nalazimo u Žitiju gospodina Simeona Save Nemanjića, u kojem Sava o sebi piše kombinujući pripovedanje u prvom i u trećem licu jednine. U radu se analiziraju različiti načini oblikovanja autobiografskog diskursa i njihova mogućna funkcija u tekstu žitija, a odlike Savinog autobiografskog kazivanja sagledavaju se u kontekstu dosadašnjih izučavanja srednjovekovne autobiografske tradicije.

: SAVREMENOST PRIMITIVNOG I PRIMITIVNOST SAVREMENOG; Сажетак Članak najpre ispituje savremenu aktualizaciju »primitivnog« u istorijskom horizontu u kojem su evropske metropole osnivale institute za rasna istraživanja. Savremenost primitivnog odlukuje rastući politički naboj koji je doveden do vrhunca tokom nacističkog režima. Autor ističe da umetnost, koja je proglašena »degenerisanom umetnošću«, nije tako nazvana zbog toga što je navodno kvarila i korumpirala vrline Nemačkog naroda, nego zbog činjenice, da se iz avangardne perspektive celokupna nacistička ideologija nužno ispostavljala kao izvitoperena i degenerisana. Zbog toga je sklonost ka »primitivnog« dugo važila kao pouzdani znak sklonosti zapadnim, liberalno-demokratskim vrednostima. Drugi deo rada ukazuje na paradoks novog primitivizma. Kada se avangardni tretman »primitivnog« posmatra isključivo estetičkim kriterijumima, i kada se situira u savremeni hermeneutički milje, on nužno dobija sasvim drugačije značenje. Strategija avangardnog odnosa prema primitivnom nesumnjivo se uklapa u tipično evropsku hermeneutičku tradiciju prisvajanja i preuzimanja.

: SLOVENSKÁ LITERATÚRA PRE DETI A MLÁDEŽ VO VOJVODINE V ROKOCH 1990 - 2010; Сажетак V štúdii sa zaoberáme slovenskou vojvodinskou knižnou produkciou pre deti v rokoch 1990 - 2010. Roky deväťdesiate predstavujú najchudobnešjšie obdobie literatúry pre deti u nás. Registrujeme absenciu poézie a prevahu dostáva próza. Najcennejšie v tomto období sú dve antológie - poézie a prózy, ktoré zostavil Miroslav Demák a Zoroslav Spevák. V prvom desaťročí 21.st. literatúra sa začína rozvíjať v rôznych žánroch ako je autorská rozprávka, dráma a mládežnícka literatúra. Okrem spisovateľov staršej a strednej generácie, zjavujú sa nové mená mladých autorov, ktorí píšu o súčasných problémoch mladej generácie.

: SOCIO-DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE MLAĐIH ADOLESCENATA, KAO PREDIKTORI UČENIČKIH STAVOVA PREMA FIZIČKOM VASPITANJU; Сажетак Apstrakt Bavljenje dece fizičkom aktivnošću i njihov odnos prema fizičkom vaspitanju nalaze se u direktnoj sprezi sa njihovim stavovima. Mnogobrojna istraživanja su ukazala na značaj bavljenja fizičkom aktivnošću za adekvatan razvoj organizma, a samim tim i za usvajanje zdravih stilova života. Cilj ovog rada bio je da se ispitaju stavovi učenika od V do VIII razreda osnovne škole prema fizičkom vaspitanju, a zatim i da se utvrdi da li postoji značajna razlika u pozitivnom stavu prema fizičkom vaspitanju u odnosu na pol učenika, uzrast i bavljenje fizičkom aktivnošću tokom slobodnog vremena učenika. Uzorku su činile 102 devojčice i 97 dečaka (N=199), ranog adolescentskog uzrasta. Za merenje stavova učenika prema fizičkom vaspitanju primenjen je instrument SATPE. Drugi deo upitnika je konstruisan za potrebe ovog istraživanja i sadržao je pitanja o polu, uzrastu i bavljenju fizičkim aktivnostima u slobodnom vremenu. Dobijeni rezultati su pokazali: da učenici imaju umereno pozitivan stav prema fizičkom vaspitanju; da nema značajne razlike u stavovima učenika prema fizičkom vaspitanju u odnosu na njihov pol; da stariji učenici imaju negativniji stav prema fizičkom vaspitanju i da učenci koji se bave fizičkim aktivnostima u slobodno vreme imaju pozitivniji stav prema fizičkom vaspitanju. Ključne reči: socio-demografske karakteristike, fizička aktivnost, fizičko vaspitanje, stavovi, mlađi adolescenti.

: SOCIO-DEMOGRAFSKI ČINIOCI USPEŠNOSTI DAROVITIH UČENIKA; Сажетак U radu su prikazani rezultati istraživanja u oviru kojeg se, sa dva različita aspekta, razmatra problematika uspešnosti darovitih učenika u konkretnom domenu. U prvom delu istraživanja akcenat je stavljen na utvrđivanje postojanja i strukture razlika u nivou uspešnosti učenika darovitih u različitim domenima (muzika, slikarstvo, sport i matematika), a u drugom delu na ispitivanje poveznosti kriterijumske varijable sa socio-demografskim karakteristikama ispitanika (uzrast, pol i nivo obrazovanja roditelja). Varijabla uspešnosti operacionalizovana je preko dve vrste indikatora: školsko postignuće i učešća i nagrade na takmičenjima. Dobijeni rezultati sugerišu da muzički daroviti učenici prednjače u odnosu na ostale ispitanike i u pogledu školske uspešnosti i u pogledu uspešnosti naprednog tipa. S druge strane, rezultati ukazuju na to da uspešnost darovitih učenika ima tendenciju ka menjanju samo u odnosu na uzrast ispitanika, u smislu da stariji učenici postižu bolje rezultate u školi od mlađih. Objašnjenje izostanka povezanosti kriterijumske varijable sa preostalim socio-demografskim karakteristikama moglo bi se potražiti u činjenici da je ispitivani uzorak obuhvatao različite domene darovitosti, zbog čega postoji verovatnoća dobijanja razlika u slučaju njihovog razdvajanja. Stoga se zaključuje da je neophodno da se fenomen darovitosti razmatra u okvirima pojedinačnih domena radi dobijanja preciznijih rezultata i kreiranja adekvatnih pedagoških implikacija.

: SOCIO-PROSTORNA TRANSFORMACIJA I SUSEDSKI ODNOSI U NOVOM SADU; Сажетак U radu su prikazani odabrani rezultati anketnog istraživanja sprovedenog tokom 2015. godine na reprezentativnom uzorku od 503 stanovnika Novog Sada. Predmet istraživanja su susedski odnosi u Novom Sadu sa ciljem analize njihovog kvaliteta u različitim delovima grada i povezanosti sa različitim društvenim obeležjima. Polazna hipoteza je da kvalitet susedskih odnosa značajno varira u različitim delovima grada i između različitih društvenih grupa, pri čemu se delovi grada posmatraju prema intenzitetu njihove prostorne transformacije u perodu tranzicije. Istraživanjem je potvrđena polazna hipoteza i utvrđeno je da su susedski odnosi intenzivniji u starom, istorijskom delu grada, unutar jednoporodičnog i mešovitog stanovanja, kod vlasnika stanova kao i kod rođenih u Novom Sadu ili doseljenih pre manje od 10 godina. Iako pojedini nalazi govore u prilog tome da razlike u susedskim odnosima proizilaze iz obima i kvaliteta prostorne rekonstrukcije u tranziciji, te veze nisu jednostavne niti direktne i potrebno ih je dublje ispitati.

: STAVOVI STUDENATA PEDAGOGIJE PREMA RAZVOJU PEDAGOŠKOG I ŠKOLSKOG PLURALIZMA; Сажетак U tekstu se polazi od stanovišta da obrazovanje u pluralnom društvu zahteva prilagođavanješkolskog sistema uslovima novog vremena, što u našoj obrazovnoj realnosti aktualizujepitanje pedagoškog i školskog pluralizma. Polazeći od stava da relativno nova situacija unašoj zemlji pretpostavlja aktivne, autonomne i odgovorne pedagoge osposobljene da odgovorena potrebe pojedinca i društva u kontekstu demokratskih procesa, cilj istraživanja odnosise na sagledavanje stavova studenata pedagogije prema privatnim i alternativnim školama.Primenjeni instrument kreiran je za potrebe ovog istraživanja, a uzorkom je obuhvaćeno99 studenata pedagogije. Dobijeni rezultati pokazuju da većina ispitanih studenata pedagogijeFilozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu ima relativno pozitivan stav premaprivatnim i alternativnim školama, pri čemu odgovori studenata uglavnom naginju ka isticanjuprednosti privatnih u odnosu na državne škole. Rezultati takođe pokazuju da ispitanici,generalno posmatrano, procenjuju da su malo informisani o alternativnim pedagoškim koncepcijama.Međutim, utvrđeno je da su studenti IV godine informisaniji o alternativnim pedagogijamau odnosu na studente II godine. Zaključuje se da je u cilju unapređivanja kvalitetaobrazovanja veoma važno raditi na informisanju svih aktera vaspitno-obrazovnog procesao delovanju alternativnih i privatnih škola, kao i na uvođenju sadržaja iz područja pedagoškogi školskog pluralizma u programe nastavničkih fakulteta.

: STAVOVI VOJVOĐANSKIH MAĐARA PREMA MAĐARSKIM DIJALEKTIMA; Сажетак Mađarski jezik u Vojvodini je regionalni jezik. Njegova osnova je dijalekat. Ovo se prvenstveno odnosi na govorni varijetet mađarskog jezika. Nastava u školama je ovo sve donedavno zanemarivala. Usvajanje mađarskog standardnog jezika u školi za mađarsku decu predstavlja ozbiljan problem. Nastavni plan predviđa nastavu koja se temelji na standardnom jeziku, i ne uzima u obzir činjenicu da vernakularni maternji jezik većine je dijalekat. Nastava mađarskog jezika – poput švajcarskog i švedskog primera i nastavnih planova maternjeg jezika u Bavarskoj – u budućnosti treba da se temelji na živom govornom jeziku. Sproveli smo istraživanje stava prema dijalektima mađarskog jezika u Vojvodini i među učenicima i među odraslima. U ovom radu prikazujemo predistoriju istraživanja, dobijene rezultate i mogućnosti daljeg rada.

: STRES RODITELJSTVA I KVALITET BRIGE U PORODICAMA DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU; Сажетак Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita stres roditeljstva i kapaciteti za brigu u porodicama dece sa smetnjama u razvoju i razlike u odnosu na porodice iz opšte populacije, struktura povezanosti dimenzija stresa roditeljstva i kapaciteta za brigu u porodicama dece sa smetnjama u razvoju. Uzorak je činilo 75 parova roditelja dece sa smetnjama u razvoju i 127 parova roditelja dece tipičnog razvoja. Podaci su prikupljeni u predškolskim ustanovama u Vojvodini. Kao mera stresa roditeljstva korišćene su sledeće dimenzije Abidinovog Indeksa stresa roditeljstva: Socijalna izolacija, Osujećenje roditeljskom ulogom, Kompetencija, Podsticanje, Prihvatljivost i Zahtevnost. Kao mera kvaliteta brige roditelja korišćen je Upitnik o socioemocionalnoj posvećenosti roditelja. Dobijeni rezultati su ukazali na statistički značajne razlike između dve grupe porodica i to na dimenzijama Socijalna izolacija (F(1,381)=7.51, p<.01), Osujećenje roditeljskom ulogom (F(1,383)=5.14, p<.01), Prihvatljivost (F(1.382)=64.29, p<.01) i Zahtevnost (F(1,362)=42.53, p<.01) i na ukupnom skoru na Upitniku o socioemocionalnoj posvećenosti (F(1,383)=10.72, p<.01). Struktura povezanosti dimenzija stresa roditeljstva i socioemocionalne posvećenosti ukazala je na postojanje dva profila roditelja: (1) roditelj koji je pod visokim stresom roditeljstva u svim merenim domenima i ima najviše teškoća u prihvatanju deteta i uloge roditelja i (2) roditelj koji je pod visokim stresom koji proističe iz domena (ne)mogućnosti podsticanja deteta i (ne)prihvatljivosti deteta i ima narušene kapacitet za adekvatno reagovanje i naglašenu potrebu da stalno bude uz dete.

: SUPERVIZIJA U INSTITUCIJAMA FORMALNOG I NEFORMALNOG OBRAZOVANJA; Сажетак Polazeći od stanovišta da kontinuirani profesionalni razvoj treba da bude jedan od prioriteta obrazovne politike, u radu se ukazuje na potrebu preispitivanja, reorganizacije, unapređivanja postojećih i kreiranje novih metoda i oblika profesionalnog razvoja stručnjaka u oblasti obrazovanja. Jedna od metoda koja u značajnoj meri može da doprinese unapređenju profesionalnih kompetencija zaposlenih u vaspitno-obrazovnoj delatnosti jeste supervizija. U skladu sa tim, cilj rada usmeren je na razmatranje pretpostavki razvoja supervizije u institucijama formalnog i neformalnog obrazovanja. Polazeći od određenja pojma, karakteristika i ključnih funkcija supervizije, poseban akcenat je stavljen na analizu potencijala razvojno-integrativnog modela supervizije, kao modela koji se pokazao najadekvatnijim okvirom efikasne i delotvorne supervizije u vaspitno-obrazovnoj delatnosti. Takođe, razmatrane su osnovne pretpostavke, neophodni uslovi i prepreke za implementaciju i razvoj supervizije u institucijama formalnog i neformalnog obrazovanja. Zaključuje se da supervizija, a posebno razvojno-integrativna supervizija, treba da bude prepoznata kao poželjan metod koji pruža kontinuitet i održivost u profesionalnom razvoju pojedinca, ali i ekspertsku podršku zaposlenima u vaspitno-obrazovnoj delatnosti, nakon što su izašli iz sistema formalnog obrazovanja.

: SZECESSZIÓ; Сажетак A sokat vitatott és a közelmúltig gyakran mellőzött Herczeg-életmű egyik érdekes darabja, a Szelek szárnyán (1905) című hajó- és útinapló. Vizsgálata új szemszögből világítja meg a dél-bánáti születésű író életpályáját, aki Sirály nevű vitorláshajójával a 20. század elején – igazi szecessziós magatartást tanúsítva és létformát választva, Budapestet is odahagyva – az Adria és a Meditteráneum térségében vitorlázott unokaöccsével, s tenger-ihletettsége ebben a (minden vonatkozásban szecessziós, az Adria szépségeit és értékeit népszerűsítő) kötetében csúcsosodott ki. Trogir, Split, Dubrovnik és Boka Kotorska vonzáskörében jött léte ez a próza, amely (szecessziós jellege mellett) művészetközi és multikulturális jellegéből kifolyólag a művészi formák és beszédmódok izgalmas összhatását jelenti. Rácsodálkozást kiváltó olvasói élményt eredményez. A tanulmány Herczeg Ferenc Szelek szárnyán című kötetét mint öszetett műfajú, művészetközi térben létrejött alkotást értelmezi és vizsgálja azzal a céllal, hogy kiemelje és bemutassa a magyar irodalomban, illetve a képző- és iparművészet területén elfoglalt különlegesszerepét és helyét.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login