Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: PARIS DANS LA LITTERATURE ROMANTIQUE Le cas du roman Père Goriot de Balzac; Сажетак La Bible déjà donne l’image double de la ville qui traverse toute la littérature et qui la varie en fonction du temps. D’un coté le lieu de toutes les débauches, de toutes les corruptions à l’image de Sodome et Gomorrhe, de Babel et de Babylone et de l’autre, Jérusalem céleste, lieu de rencontre de l’homme et de son Dieu. Le XVIIIe siècle reprend cette dualité et la développe en conflit entre la ville et la campagne, entre la civilisation et la rusticité pour les uns, ou entre le lieu de corruption et le lieu de pureté et de sincérité pour les autres. Les romantiques français, tout en rejetant la ville et opposant sa laideur à la beauté de la nature, restent fascinés par sa force et son élan vital et développent le thème de la modernité urbaine à travers l’évocation récurrente de Paris. La place tenue par la ville dans le discours social d’une époque et la manière dont la littérature en rend compte offre la possibilité de marquer la relation à la ville comme le propre d’une esthétique et d’un courant littéraire. L’exemple type en est Le Père Goriot, le fameux roman de 1835.

: PERSPECTIVE FOR RADIO IN THE INTERNET ERA; Сажетак Rad se bavi analizom teorijskih stanovišta domaćih i stranih autora o budućnosti radija u eri interneta. Radio stanice više se ne mogu ograničiti na linearne, jednosmerne, tradicionalne kanale, jer su očekivanja publike da radio može pratiti kroz brojne druge kanale, na prvom mestu preko mobilnih telefona i drugih platformi koje su povezane na internet. Zahtev publike je i da ima određenu kontrolu nad sadržajem programa, ali se u tom slučaju postavlja pitanje ko će preuzeti uređivačku odgovornost nad takvim medijem? Samim tim, postavlja se pitanje da li je medij koji nema urednika uopšte medij u tradicionalnom smislu te reči ili je u pitanju neka nova, hibridna forma? Situacija u Srbiji je takva da većina radio stanica zapravo i nema informativni program, već je uglavnom reč o muzičkim stanicama. Činjenica koja se potvrđuje kroz istraživanja je takođe da se taj poslovni model nije pokazao uspešnim, a pritom je u dobroj meri uništio medijski pluralizam, jer se takav radio ne bavi ostvarivanjem javnog interesa. U takvoj situaciji, a zahvaljujući internetu, otvara se šansa ne samo za javne radijske servise da podignu svoj uticaj u javnosti, već i za specifične vrste radija, kao što je (g)lokalni radio i – još više – za radio zajednice.

: PJER DE RONSAR, ANGAŽOVANi pesnik?; Сажетак Pjer de Ronsar (Pierre de Ronsard, 1524-1585), uvažavan kao najznačajniji francuski pesnik XVI veka, vođa pesničke škole Plejade, po tematici prevashodno pesnik ljubavi, a po svom društvenom statusu dvorski pesnik, u predvečerje i tokom verskih i građanskih ratova (1562-1598), uprkos svojim elitističkim ubeđenjima o specifičnom statusu poezije, piše elegije i besede u kojima prvo miroljubivo, zatim sve ogorčenije, upozorava svoje savremenike, prvo sve bez razlike, a zatim u prvom redu svoje verske i političke protivnike, protestante, na zla koja prete Francuskoj. Tako Ronsar u Besedama (Discours des misères de ce temps) prerasta u vrsnog angažovanog, a kako vreme prolazi i rat je sve izvesniji, militantnog pesnika. Cilj ovog rada je da prikaže različita umetnička i retorička sredstva koja pesnik koristi da bi svoje protestantske neistomišljenike ubedio u besmislenost oružanih bratoubilačkih sukoba, ali i da bi razobličio, po njegovom ubeđenju, prave motive njihove pobune. Na osnovu podrobne analize, može se zaključiti da Ronsar nastoji da na sve loše strane sukoba koji otpočinje ukaže racionalnim argumentima (on je protivan razumu, tradiciji, poretku). Pored toga, kao pravi besednik, pesnik nastoji da uzbudi svoje čitaoce, što čini koristeći snažne, upečatljive opise (hipotipoze), alegorije i personifikacije Francuske i njenih žitelja, a konačno i time što svoja lična osećanja izražava neposredno, otvoreno kritikujući i napadajući svoje protivnike.

: POGLED NA EVROPSKU ISTORIJU I KULTURUU ROMANU TERRA NOSTRA KARLOSA FUENTESA; Сажетак Celoviti roman (novela total) Terra Nostra meksičkog književnika Karlosa Fuentesa (1928x2012) četiri decenije nakon objavljivanja prvog izdanja (1975) i dalje predstavlja neiscrpnu građu za hispaniste, istoričare književnosti i naučnike, koji pretežno izučavaju latinoameričke teme, motive i simbole prisutne u tom delu. Budući da roman obiluje intertekstualnim elementima iz evropske istorije, kulture i umetnosti, pokušali smo u ovom radu da sagledamo istorijske činjenice na koje se pisac oslanja – preuzima ih, modifikuje i domaštava, potom likove iz tradicionalne španske književnosti, vešto upletene u radnju romana, i naposletku dela španskih i flamanskih slikara koja Fuentes koristi kao scenografiju i kao simbol. Naše istraživanje je zasnovano pre svega na izvorima iz samog romana, a potom na tumačenjima samog autora u knjigama i intervjuima objavljenim u periodu od 1976. do 2012. godine i stavovima brojnih stranih i domaćih stručnjaka za hispanoameričku književnosti koji su se, naročito u skorašnje vreme, bavili ovim delom. Izučili smo prvo elektronsko izdanje romana Terra Nostra na španskom jeziku (2013) i ukazali na uticaj tog dela na jedan od ključnih romana novije srpske književnosti: Opsada Crkve Svetog Spasa Gorana Petrovića.

: POLAZNI ELEMENTI ZA MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O TERORIZMU KAO OBLIKU KRIZNE SITUACIJE; Сажетак U radu je definisan termin terorizam sa medijskog aspekta i izneti su osnovni elementi koji utiču na medijsko izveštavanje o tom globalnom fenomenu. Markirana je podela terorističkih organizacija po osnovnim kriterijumima, ukazano je na njihove motive i načinjena distinkcija između klasičnog kriminala i terorizma. U radu su izneti osnovni elementi koji utiču na nastanak i širenje terorizma, a posebno je ukazano na značaj koji teroristi poklanjaju medijskoj pažnji. U radu je ukazano da terorističke grupe koriste masovno širenje medija i novih medijskih tehnologija da bi promovisale svoje ciljeve. Iznete su metodološke prednosti koje u radu ima novinar lokalnog ili nacionalnog emitera u situaciji kada se izveštava sa terorističkog napada. U radu je ukazano da novinar lokalnog medija ne mora biti inferioran u izveštavanju, u odnosu na velike medije, već naprotiv ima niz prednosti koje treba znalački da iskoristi u izveštavanju. U budućnosti možemo očekivati intenziviranje terorističkih napada što novinari moraju dočekati spremni da svoje konzumente informacija izveštavaju pravovremeno, objektivno i etički prihvatljivo.

: POLITIČKI TV SPOT PREDSEDNIČKE KAMPANJE U SRBIJI 2017; Сажетак Cilj ovog rada je da se dekonstruišu političke poruke propagandnih televizijskih političkih spotova u vreme predsedničke predizborne kampanje u Srbiji 2017. Korpus je obuhvatio 64 televizjska promotivna politička predizborna spota 11 kandidata za predsednika Srbije. Korišćena je kvalitativna i kritička analiza medijskog diskursa i deskriptivna metoda. Predsеdnička kampana 2017., kada je u pitanju predizborni politički televizijski spot, bila je kreativna, raznovrsne i bogate produkcije. Istovremeno, prema rezultatima izbora, odvijajući se samo na Internetu, nije doprla do birača. Kandidati koji su se promovisali najkreativnijim, i po sadržaju i po formi, spotovima sa veoma jаsnim porukama suštinski su dobili najmanje glasova jer su njihova realna politička moć i uticaj mali.

: POLNE RAZLIKE U RELACIJI IZMEĐU OSOBINA LIČNOSTI I VRŠNJAČKOG NASILJA; Сажетак Osnovni cilj ovog istraživanja jeste ispitivanje polnih razlika u intenzitetu i strukturi relacija između nasilnog ponašanja i osobina ličnosti na višem osnovnoškolskom uzrastu. Uzorak predstavljaju 322 učenika (60.8% devojčice) iz Srbije, uzrasta od 11 do 14 godina, koji pohađaju više razrede osnovne škole (V-VIII razred). Primenjena su dva upitnika, PRONA – namenjen proceni sklonosti i izloženosti nasilnom ponašanju i VP+2 - verzija za decu, koji operacionalizuje sedam leksičkih dimenzija ličnosti u našem jeziku.: Agresivnost, Otvorenost, Ekstraverziju, Neuroticizam, Savesnost, Pozitivnu i Negativnu valencu.Rezultati istraživanja upućuju na zaključak da Agresivnost i Negativna valenca pozitivno doprinose Sklonosti nasilnom ponašanju kod dečaka i devojčica, ali da u slučaju devojčica Pozitivna valenca dodatno doprinosi ovoj dimenziji nasilnog ponašanja. Izloženost nasilju je kod devojčica pozitivno povezana sa Neuroticizmom, dokovoj dimenziji nasilnog ponašanja kod dečaka pozitivno doprinosi Negativna valenca, a negativno Pozitivna valenca. Kada je reč o polnim razlikama, dečaci postižu više skorove na obe dimenzije nasilnog ponašanja, dok devojčice postižu više skorove na Savesnosti i Otvorenosti. Rezultati ovog istraživanja daju potvrdu nalazima prethodnih istraživanja ali i snažne praktične implikacije u kontekstu programa prevencije školskog nasilja.

: POLNE RAZLIKE U STRATEGIJAMA SUOČAVANJA SA STRESOM KOD BRAČNIH PARTNERA U SRBIJI; Сажетак U cilju utvrđivanja značajnosti polnih razlika u korišćenju strategija suočavanja sa stresom, prikupljeni su podaci na uzorku od 446 bračnih parova različitih sociodemografskih karakteristika, starosti 17–81 god. Za ispitivanje strategija suočavanja sa stresom, primenjena je Brief COPE skala (Carver, 1997). Jednofaktorskom multivarijatnom analizom varijanse su ispitane polne razlike u 14 strategija suočavanja sa stresom: samoometanje, aktivno prevladavanje, poricanje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, traženje emocionalne i instrumentalne podrške, odustajanje, ventiliranje, pozitivno redefinisanje, planiranje, humor, prihvatanje, religioznost i samookrivljivanje. Rezultati ukazuju da bračni partneri sa jednakom učestalošću koriste mnoge strategije suočavanja sa stresom, ali i da postoje polne razlike (sa malim efektom) u učestalosti korišćenja specifičnih strategija - samoometanju, traženju emocionalne podrške, traženju instrumentalne podrške, ventiliranju, planiranju i religioznosti, pri čemu žene na ovim dimenzijama postižu više skorove u odnosu na svoje partnere. Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa rezultatima novijih istraživanja koja sugerišu sve veće smanjenje polnih razlika u učestalosti korišćenja specifičnih strategija suočavanja sa stresom, pri čemu se sve veći značaj u izboru strategija suočavanja sa stresom pripisuje socijalnom kontekstu. Budući da se strategije suočavanja sa stresom u mnogim istraživanjima izdvajaju kao prediktori generalnog bračnog funkcionisanja, njihovo istraživanje jeste izuzetno značajno za razumevanje bračne dinamike i karakteristika bračnog odnosa.

: PORODICA GETE U ROMANU GRETHEN AUTORKE RUT BERGER; Сажетак Savremena nemačka spisateljica Rut Berger opisuje u svom romanu Grethen iz 2007. godine sudbinu mlade sluškinje Suzane Margarete Brant. U širokom spektru prominentnih istorijskih ličnosti frankfurtskog društva druge polovine 18. veka posebna pažnja poklonjena je porodici Gete. U radu se daje karakterizacija likova članova porodice i analiziraju se njihovi interpersonalni odnosi u intertekstualnom kontekstu.

: POZITIVNOST ETNIČKIH STEREOTIPA PREMA ETNIČKIM MANJINAMA KOD UČENIKA OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA U VOJVODINI; Сажетак Osnovni problem istraživanja je kako izgledaju stereotipi adolescenata prema pojedinim etničkim grupama koje žive na teritoriji Vojvodine, kao i kakva je direkcija tih stereotipa. Uzorak je činilo 804 učenika završnih razreda osnovnih škola i sva četiri razreda srednjih škola sa teritorije Vojvodine. Kao instrument za utvrđivanje stereotipa prema etničkim grupama koršćena je modifikovana verzija Kac-Brejlijevog postupka. Osim toga, procenjivana je i poređena pozitivnosti stereotipa prema različitim etničkim grupama. U istraživanju su ispitivani stereotipi prema pet etničkih grupa koje žive na teritoriji Vojvodine (Hrvati, Mađari, Romi, Albanci i Crnogorci). Rezultati pokazuju da postoje jasne stereotipne slike svih grupa, kao i da se pozitivnost stereotipa značajno razlikuje između njih. Najnegativnji stereotipi su utvrđeni prema Albancima i Romima, dok su stereotipi prema druge tri grupe pozitivniji. Utvrđene su razlike u pozitivnosti stereotipa u odnosu na pol (dečaci imaju negativnije stereotipe prema svim grupama, osim prema Crnogorcima gde nema razlike), uzrast ispitanika (razlike postoje samo kod stereotipa prema Romima-mlađi ispitanici imaju negativnije stereotipe) i kod interakcije ove dve varijable (samo kod stereotipa prema Romima nema razlike u odnosu na pol kod učenika srednje škole). Obrazovanje roditelja nije se pokazalo kao relevantan faktor pozitivnosti stereotipa.

: PREDIKCIJA NAMERE ŽENA U SRBIJI DA TRAŽE PROFESIONALNU PSIHOLOŠKU POMOĆ; Сажетак U cilju utvrđivanja u kojoj meri prisustvo stresnih životnih događaja, traženje psihološke podrške iz neformalnih socijalnih izvora i izbor strategija za suočavanje sa stresom, uz kontrolu uticaja različitih sociodemografskih varijabli, doprinose spremnosti žena u Srbiji da traže profesionalnu psihološku pomoć, prikupljeni su podaci na uzorku od 2206 žena, različitog socio-ekonomskog statusa, starosti od 19 do 76 godina. Namera žena da traže profesionalnu psihološku pomoć operacionalizovana je pitanjem o dosadašnjem iskustvu i planovima za traženje pomoći u budućnosti (Šakotić-Kurbalija, 2011); za procenu stresnih životnih događaja primenjena je modifikovana SLE skala (Survey of Life Events, Bradbury, 1990; modifikacija: Šakotić-Kurbalija, 2011). Brief COPE skalom (Carver, 1997) su ispitane strategije suočavanja sa stresom; dok su od sociodemografskih varijabli prikupljeni podaci o starosti ispitanice, radnom statusu, subjektivnoj proceni visine mesečnih prihoda domaćinstva, stepenu obrazovanja, redosledu rođenja, broju dece i broju članova domaćinstva. Rezultati hijerarhijske višestruke regresione analize pokazuju da je skup analiziranih prediktorskih varijabli statistički značajno povezan sa namerom da se traži profesionalna psihološka pomoć, ali je količina objašnjene varijanse relativno niska. Kao značajni prediktori namere traženja profesionalne psihološke pomoći izdvojeni su: ukupan broj negativnih stresnih događaja koji su se desili u proteklih godinu dana, sklonost ka korišćenju psihoaktivnih supstanci i traženju instrumentalne podrške od drugih, stepen obrazovanja, nekorišćenje poricanja u stresnim situacijama i religioznost. U manjoj meri, ovoj nameri doprinose i nemogućnost oslanjanja na neformalne izvore psihološke podrške, količina pozitivnog stresa, mesečni prihodi domaćinstva i starost ispitanice.

: PREDLOŽKY DO, OD A Z V SLOVENČINE A ICH EKVIVALENTY V SRBČINE; Сажетак V práci sme výskum zamerali na primárne predložky od, do a z v slovenčine a ich ekvi-valenty v srbčine. Spomínané predložky patria do skupiny primárnych predložiek a v oboch skúmaných jazykoch sa viažu s genitívom. Predložky od a do sú v oboch jazykoch formálne a zvukovo úplne zhodné. Slovenská predložka do je kontaktová a vyjadruje uskutočňovanie kontaktu deja s vnútrom objektu. Srbská predložka do je pozičná. Spoločný význam v oboch jazykoch je význam časovej, miestnej a číselnej hranice. Predložkou do sa v oboch jazykoch vyjadruje časová, miestna a číselná hranica, smerovanie dovnútra, spôsob, miera, účel, cieľ, prostriedok. Predložka od v oboch jazykoch patrí k pozičným predložkám, vyjadruje rušenie pozície deja vzhľadom na blízkosť objektu. Vyjadruje priestorové alebo časové vychodisko, príčinu, dôvod, pôvod, spôsob, zreteľ, účel, cieľ. Predložka z sa zaraďujeme ku kontaktovým predložkám, lebo vyjadruje rušenie kontaktu deja s vnútrom alebo s povrchom objektu. Pred-ložka z v spojení s menom v genitíve vyjadruje miestne vzťahy, čas, pôvod, materiál, príčinu, dôvod, spôsob, mieru, prostriedok, zreteľ. V práci sme uviedli aj javy interferencie, keď pod vplyvom srbčiny sa používajú v spisovnej slovenčine nenáležité predložkové konštrukcie.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login