Baedeker und Meyer - Ein Bild der Balkanhalbinsel für Reisende

Ђорђе, С, Костић

Balcanica

34

221

235

0350-7653

10.2298/BALC0334221K

http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/4171

2003-2019/08/12/16:18:30

Tokom druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka u katalozima izdavačkih kuća u Nemačkoj nalazilo se pregršt vodiča za turiste po Jugoistočnoj Evropi, putniku i čitaocu bile su na raspolaganju razne knjige ovog podžanra putopisne literature. U radu se raspravlja o tome kako je Jugoistočna Evropa bila predstavljena u vodičima za turiste, ili bedekerima, do Prvog svetskog rata u dve tada najpoznatije izdavačke kuće Karla Bedekera (edicija Handbuch für Reisende von Karl Baedeker) i Bibliografskog instituta, (edicija Meyers Reisebücher). Putnik koji je u u pomenutom periodu nameravao da obiđe celo Balkansko poluostrvo morao je sa sobom da ponese nekoliko turističkih vodiča, jer Jugoistočna Evropa nije bila opisana samo u jednoj knjizi. Najveću pažnju izdavača ipak je zaokupljala, na prvom mestu, Grčka, pa tek onda ostale zemlje regiona. O Zapadnom delu Balkanskog poluostrva putnik je informacije crpeo iz knjiga u kojima je opisana Austro-Ugarska, a potom i iz vodiča za putovanje Jadranskim morem, od Trsta pa sve do južnih obala Peloponeza. Centralni i istočni deo Balkanskog poluostrva opisivani su u turističkim vodičima samo kao delovi jednog regiona. Nijedna od zemalja koja se nalazila na ovoj teritoriji, a bila je međunarodno priznata država, Srbija, Rumunija, Turska Bugarska, nije dobila zasebnu knjigu. O njima je pisano zajedno sa ostalim, ali centralno mesto zauzimala je Turska. Kada se analizira prikazivanje Istočnog i Zapadnog Balkana, kao i cele Jugoistočne Evrope, u vodičima za turiste u drugoj polovini 19. i prvim decenijama 20. veka, sve do Prvog svetskog rata, može se primetiti da su tri zemlje dobile centralnu ulogu: Grčka na samom jugu poluostrva, Turska na istočnoj i Austro-Ugarska na zapadnoj strani. U tom trouglu oslikavala se i trenutna politička situacija na Balkanu, ali i politička moć dveju pomenutih carevina koje nikako nisu htele da izgube svoje uticaje na ovom prostoru. U radu su istaknute neke zajedničke karakteristike putovođa najpoznatijih putovođa druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka: a) Vodiči za turiste imaju dve ciljne grupe. Na jednoj strani su putnici, a na drugoj čitaoci koji su nešto više želeli da saznaju o Jugoistočnoj Evropi. b) U objavljenim tekstovima se stalno insistira na čvrstoj vezi između prošlosti i savremenog trenutka naroda i zemalja Balkanskog poluostrva. v) Vodiči o kojima se raspravlja su turkocentrični. U centru pažnje nalazila se Turska, odnosno tadašnje Osmansko carstvo. Njoj je bilo posvećeno najviše prostora i najveća pažnja. g) U svim vodičima stalno su praćene političke promene u Jugoistočnoj Evropi. One koje koje su se dogodile između dva izdanja, kako na celom prostoru, tako i u pojedinim zemljama regiona, odmah su registrovana u prvom narednom.