Прилог расправи о основама лексичко-граматичких значења глаголских речи за означавање стања и звуковног оглашавања

Ивана, Р, Јовановић

Српски језик : студије српске и словенске

1

707

723

0354-9259

http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=sj-2019-24-1&i=40

2019-2020/02/13/11:29:17

У граматичкој литератури по правилу се говори о ’значењима’ именица (заједничке или опште, градивне, збирне, властите или сл.), придева (описни, градивни, присвојни или сл.) итд. Ако покушамо дефинисати природу тих ’значења’, чини нам се да ће дефиниције имати лексичко-граматички вид: на једној страни то су речи које ’називају’ различите реалне, психичке итд. ’ентитете’, а на другој оне те ентитете на неки начин класификују по граматичким начелима (опште именице у принципу поседују оба броја, једнину и множину: кућа-куће, град-градови, али јагње-јагњад; док остале у начелу или делимчно познају ту дистинкцију: оружје-оружја, али грање, зрневље итд.). Код глаголских речи се – изгледа према латинском узору – по правилу говори о активности, медијалности, пасивности итд. (глаголски род), а по традицији словенске граматике о свршености, несвршености и сл. (глаголски вид). Проблематика стварних значења када је посматрамо са гледишта граматичког описа и класификације, испада врло сложена и тешко савладива. Наш рад треба схватити као први покушај да се с неке стране приђе тој материји, и као евентуални подстицај за даље напоре у том правцу (’прилог’ у наслову подсећа на ову околност).

глаголски вид, антропосонативи, аспект акционалност, биосаонативи, диктативи, овремењеност, сонативи, стативи, физиосонативи