Семантизација спонтаних деривата (дечјих неологизама) у функцији прецедентности језичке игре

Марина, В, Кебара

Српски језик : студије српске и словенске

1

315

331

0354-9259

http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=sj-2017-22-1&i=19

2017-2020/02/12/21:10:17

Полифункционалност дечјих језичких творевина, као основни принцип њихове реторичке парадигме, представља темељни услов прецедентности, на основу којег је могуће класификовати типове семантичких поступака у деривацији неологизама као средства за грађење језичке игре (ЈИ). Циљ наше анализе у овом раду је: 1) класификација и опис поступака семантизације спонтаних деривата (неологизама/оказионализама Н/О) уз истовремено издвајање и опис видова ЈИ као производа поменуте семантизације; 2) семантизација спонтаних деривата у функцији ЈИ као прецедента поетске употребе речи. Истраживање је обављено са лингвокогнитивног и психолингвистичког аспекта, с једне стране, и чисто лингвистичког с друге, на корпусу дечјег дискурса са српског и руског говорног подручја, у поређењу са уметничким (књижевним) дискурсом. Полазећи од структурних и структурно-семантичких параметара, као главног критеријума наше анализе и класификације, издвојили смо и описали два типа семантизације спонтаних деривата: 1) повезивање у ритмичке римоване низове лексички инкомпатибилних спонтаних деривата (Н/О), 2) римовано повезивање лексема у синтагматске низове паралелне по смислу или синтагматске опозиционе (антонимичне) низове. Наведени типови семантизације у подлози су три вида језичке игре: а) ритмизовани низови лексички инкомпатибилних Н/О по принципу сазвучја (фонетске складности), б) римовани синтагматски низови Н/О паралелних по смислу в) римовани синтагматски низови Н/О по принципу контраст по смислу / аналогија по звучности.

атрактивна функција, информативно-номинативна функција, полифункционалност дечје језичке игре, прецедентност, семантизација неологизама