Лексеме за означавање особа специфична хода у југоисточним српским говорима

Ана, Р, Савић-Грујић

Српски језик : студије српске и словенске

1

443

455

0354-9259

http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=sj-2017-22-1&i=27

2017-2020/02/12/19:53:48

Циљ овог рада био је да с лексичко-семантичког становишта представимо више од 150 именичких и придевских лексема којима се у говорима сврљишког краја (источна Србија) означава особа специфична хода. Лексеме су на основу доминантних сема у којима је садржана информација о карактеристичном кретању, распоређене у десет тематских подгрупа: Особа која храмље, Особа која се гега у ходу, Особа која хода споро, с напором, Особа која брзо хода, Особа која хода потрчкујући, Особа која поскакује кад хода, Особа која прави крупне кораке, Особа која прави ситне кораке, Особа којој клецају колена, Жена која њише куковима док хода. Конституисање лексичких јединица којима се квалификује и номинује особа специфична хода првенствено је засновано на визуелној перцепцији, али су спецификацији њихових значења допринеле социокултурне специфичности говорне заједнице као и вредносни ставови дијалекатског говорника.

српски језик, говори сврљишког краја, лексика за означавање човека, тематска група „нога”