Српска дијалектолошка терминологија и наставна пракса

Михаило, М, Шћепановић

Српски језик : студије српске и словенске

1

117

135

0354-9259

http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=sj-2017-22-1&i=7

2017-2020/02/12/18:02:54

Одавно постоји неуједначеност у коришћењу српске дијалектолошке терминологије у научној, стручној и наставној пракси на целом српском језичком простору. Од решавања тог проблема зависи пре свега могућност усвајања немалог броја дијалектолошких садржаја на различитим нивоима образовања, а посебно у основношколској и средњошколској настави. Циљ рада је да се установи у којој мери су ученици основне школе и средњих школа овладали основним дијалектолошким терминима. Узорак истраживања је пригодан и чини га 315 ученика основних и средњих школа у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Крушевцу. За потребе овог истраживања конципиран је упитник који је садржао питања отвореног типа. У обради података коришћена је дескриптивна статистичка анализа, Хи-квадрат тест, док је у неким сегментима анализе употребљен Пирсонов коефицијент корелације. Резултати истраживања показују да је на сва питања тачно одговорило само двоје ученика, док је на питања која се тичу дефинисања термина дијалекат и наречје (двају основних термина у дијалектологији) тачно одговорило мање од половине, односно мање од четвртине ученика. Резултати испитивања указују на чињеницу да је конфузија из средњошколских и основношколских граматика, које су до сада биле у употреби, произвела конфузију у садашњој наставној пракси. Стога се у раду, на основу проведене анализе, даје коментар досадашњих терминолошких решења у српској дијалектологији и њихове примене у граматичкој литератури и наставној пракси, с посебним освртом на номенклатурни низ: дијалекат – наречје – говорни тип – говор – идиолекат – и даје се систематичнији приступ резрешавању овог проблема.

дијалектологија, дијалекат, наречје, наставна пракса, терминологија, ученици