Милош Ковачевић као историчар српског књижевног језика

Александар, М, Милановић

Српски језик : студије српске и словенске

1

115

126

0354-9259

http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=sj-2019-24-1&i=4

2019-2020/02/13/23:16:08

У раду се анализирају Ковачевићеве теоријско-методолошке основе и поступци у анализама књижевнојезичких промена у 18. и 19. веку. Указује се на Ковачевићеве доминанте у истраживањима: склоност ка синтези, уочавање тенденција у развоју књижевног језика, издвајање сличности и разлика у концепцијама књижевног језика, инсистирање на критеријалности. На основу наведених особина у истраживањима развоја књижевног језика, приступ Милоша Ковачевића најближи је приступу Радоја Симића, али и приступу Павла Ивића, а посебно је утицао на приступ Јелице Стојановић.

Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Милош Ковачевић, „опћена правилност”, историја српског књижевног језика, концепција књижевног језика, народни језик