Презент у роману „На Дрини ћуприја” и његова преводивост на италијански језик

Саша, Г, Модерц, Тијана, Н, Кукић

Српски језик : студије српске и словенске

1

391

407

0354-9259

http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=sj-2018-23-1&i=22

2018-2020/02/13/19:31:50

Превођење дела Иве Андрића на италијански језик поставља низ проблема, међу које спада и адекватно превођење презента. Еластичност којом се презент употребљава у српском омогућује Андрићу изненадне излете у поље субјективно обојеног излагања. Насупрот овоме, ограничења у употреби презента у италијанском језику не дозвољавају да се овај инструмент Андрићеве прозе доследно сачува у преводу. Отуда је српски презент у италијанским преводима често замењен неким прошлим временом, а такав текст губи део психолошких и емотивних конотација које су присутне код Андрића. Разлози за губљење презента у преводу делом су синтаксички, делом су условљени структуром и организацијом италијанског књижевног језика. У неким случајевима изостављање презента представља резултат преводиочеве слободе да се у свом тексту определи за моделе излагања који су доминантни у италијанском језику. У једном моделу доминирају или субјективни или објективни став у излагању, у другом моделу успоставља се опрека између нарације и дескрипције. Ови модели захтевају да се преводилац ограничи на употребу специјализованих глаголских времена, без могућности да у свом тексту прецизно одслика употребе и комбинације српских времена. За српска времена не постоји строго одређена функционална специјализација у тексту и због тога се она могу међусобно комбиновати с много више слободе него у италијанском језику. Ове структурне разлике између италијанског и српског језика могу да осветле разлоге зашто преводиоци романа На Дрини ћуприја нису увек могли (или нису хтели, у неким случајевима) да у својим преводима доследно сачувају Андрићев презент и конотације које такав презент уноси у текст.

превод, Иво Андрић, објективност приповедача, презент италијански, психолошко-емотивни став приповедача