Супстантивизација као начин творбе и њени варијетети

пуна и контекстуална

Јелена, Б, Лепојевић

Српски језик : студије српске и словенске

1

601

623

0354-9259

http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=sj-2018-23-1&i=35

2018-2020/02/13/12:32:46

Супстантивизација је један од најраније посведочених творбених поступака, али се истовремено ради и о веома актуелном начину настанка нових речи који је данас, не с правом, потиснут из фокуса истраживања. Предмет анализе биће речи ширег придевског порекла употребљене у именичким функцијама. Са творбеног становишта овакве лексеме називамо супстантиватима, а од степена супстантивизације зависи да ли се ради само о контекстуалној употреби неке придевске речи у функцији именице или заиста долази до образовања нове речи. У сваком случају, и контекстуални и лексикализовани супстантивати имају све граматичке категорије и синтаксичке функције својствене именицама. Ослањајући се на компаративни приступ, анализи смо подвргли грађу на руском и српском језику. Истраживана појава илустрована је великим бројем примера из књижевних дела на којима се и темељи наш закључак да је супстантивизација, као начин творбе, својственија и продуктивнија у систему руског језика.

контекстуална супстантивизација, лексикализација синтагме, супстантиват, супстантивизација