Учење старијих филолога о употреби и значењу глаголских временских облика - и његов значај

Радоје, Д, Симић

Српски језик : студије српске и словенске

1

335

360

0354-9259

http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=sj-2017-22-1&i=20

2017-2020/02/12/20:30:08

Проблем значења и употребе глаголских облика слободно се може рећи да је најсложенији од свих лингвистичких питања која се тичу структуре језика и природе језичког израза. Код нас се у граматичкој литератури још увек највиши значај придаје учењу А. Белића о глаголском индикативу, релативу и модусу, али са многих страна долазе приговори да ова трочлана схема не даје довољно добру подлогу за прецизнију карактерологију глаголских значења и употребе. Прилог предложен читаоцу представља део, или боље рећи први степен, подухвата који се може схватити као покушај – и ништа више – да се изнађу адекватнији методи за истраживања у овој значајној области. Полазимо од учења старијих филолoшких школа, које код нас представљају Т. Маретић и А. Мусић, значајни проучаваоци Вукова и Даничићева језика, а њихово учење је оставило трага у каснијим радовима. Ми ћемо се задовољити приказом њихових резултата, и понеком напоменом која нам се чинила неопходном за разумевање онога што тумачимо.

време, историјско време, јављање, приповедање, садашњост (права, неправа), саопштавање (приопћавање)