DISTOPIJSKA VIZIJA U IŠIGUROVOM ROMANU NE DAJ MI NIKADA DA ODEM

Primary tabs

Choose the citation style.
Search for this publication on Google Scholar
Lukić, Z. (2011). DISTOPIJSKA VIZIJA U IŠIGUROVOM ROMANU NE DAJ MI NIKADA DA ODEM, 2(2), 401-412. Retrieved from http://www.komunikacijaikultura.org/index.php/kk/article/view/198
Details
Title

DISTOPIJSKA VIZIJA U IŠIGUROVOM ROMANU NE DAJ MI NIKADA DA ODEM

Subtitle
Author

Zlata, Lukić

Journal

Komunikacija i kultura online

Volume
Issue

2

Start page

401

End page

412

ISSN

2217-4257

ISBN
DOI
URL

http://www.komunikacijaikultura.org/index.php/kk/article/view/198

Date

2011-2021/07/06/11:33:39

Abstract

Sažetak Ovaj rad bavi se aspektima Išigurove distopijske vizije u romanu Ne daj mi nikada da odem, najpre kroz vizuru nekoliko reprezentativnih dela istog žanra, a zatim ukazivanjem na najznačajnije specifičnosti pomenutog romana samog po sebi. Pritom se najviše pažnje posvećuje suštinskom pitanju – zašto se klonovi ne pobune, ali i upućuje na etičke dileme kloniranja, odnosno na nedoumicu da li su klonovi iz Išigurove sumorne vizije istinska ljudska bića ili tek pokušaj imitacije života. Za potrebe komparativne analize u ovom radu, ograničićemo se na tri monumentalna distopijska dela – antologijski roman Džordža Orvela 1984, futurističku viziju Oldosa Hakslija Vrli novi svet, i feminističku distopiju Sluškinjina priča kanadske spisateljice Margaret Etvud. Nakon ukazivanja na sličnosti koje Išigurov roman povezuju sa pomenutim delima distopijskog žanra – represivnu atmosferu, gubitak identiteta, itd. – u nastavku rada istaći ćemo specifičnosti koje njegovu distopijsku viziju čine jedinstvenom.

Keywords