Sažetak Kratka priča („Kurzgeschichte“) je u nemačku i austrijsku knjiţevnost ušla posle Drugog svetskog rata, kada se literarna scena u ovim zemljama otvorila za savremene tokove evropske i američke knjiţevnosti, uključujući i romane i pripovetke („short story“) Ernsta Hemingveja. Među brojnim autorima koji su prihvatili ovu knjiţevnu vrstu bila je i Ilze Ajhinger (1921), a pojedine njene priče spadaju u vrhunska ostvarenja tog ţanra. U ovom radu će biti dat pregled njenih kratkih priča, kao i kontrastivna analiza onih koje su prevedene na srpski jezik i originala, sa ciljem da se ukaţe na problem adekvatnosti prilikom prevođenja, kao i moguća rešenja u duhu jezika na koji se prevodi.
