INFLACIJA UPOTREBE REČI EMPATIJA I EMOCIONALIZACIJA ETIKE

Tatjana, Milivojević

Komunikacija i kultura online

6

277

305

2217-4257

http://www.komunikacijaikultura.org/index.php/kk/article/view/76

2015-2021/07/07/09:37:04

Sažetak Termin empatija nije nov, ali je postao frekventniji zajedno sa popularizacijom koncepta emocionalne inteligencije, što je u oba slučaja posledica otkrića tzv. „neuronskih ogledala“. Otkriće da smo neurofiziološki strukturisani da stupamo u empatijski odnos sa našim bližnjima je svakako fascinantno i ima dalekosežni značaj. Neki autori su, međutim, skeptični, ne prema samom otkriću, koliko prema njegovim tumačenjima i (zlo)upotrebama. Što se tiče empatije, nedoumice oko tog pojma su umnogome rezultat definisanja njegovog sadržaja i opsega. Empatija se u opštoj, laičkoj upotrebi poistovećuje sa njenom afektivnom komponentom, što je u vezi sa značajem koji se danas pridaje emocijama. Prenaglašavanje afektivne dimenzije empatije kao i emocija u društvenim interakcijama povlači i emocionalističko shvatanje etike. Cilj nam je da pokažemo da je posledica toga zanemarivanje složenijih kognitivnih mehanizama, posebno apstraktnog mišljenja u etičkom rasuđivanju, kao i u drugim oblastima gde je mišljenje neophodno. To je posebno opasno u vreme kada mediji vrše uticaj upravo ciljanjem na ljudske emocije. Pregled i analiza literature kao i presek neuronaučnih istraživanja upućuju nas na zaključak da tvrdnja nekih filozofa i psihologa morala da su emocije i empatija nužne i dovoljne za donošenje moralnih sudova nije održiva. Iako novija naučna istraživanja dokazuju da empatija i emocije igraju bitnu ulogu u kognitivnim procesima i moralnom rasuđivanju, nema dokaza da su one dovoljan uslov za formiranje valjanih moralnih sudova. Naime, nije važno samo kako formiramo svoje moralne sudove, već i koji je njihov sadržaj.