Језик љубави у приповеткама Боре Станковића

властита имена и узвици

Анка, Ж, Симић, Ана, С, Живковић

Српски језик : студије српске и словенске

1

767

784

0354-9259

http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=sj-2018-23-1&i=46

2018-2020/02/12/21:26:54

Примењујући сазнања из области антропонимије (науке о именима људи), опште лингвистике и филозофске херменеутике, у раду истражујемо вишеструка значења властитих имена и узвикȃ у трима приповеткама Боре Станковића: „У виноградима”, „У ноћи” и „Покојниковој жени”. Управљамо пажњу на семантичке разлике међу узвицима ’ах’, ’ех’ и ’ох’ предочавајући не само степене трагичности Станковићевих јунака већ и својеобразну граматику љубави, вербалну и трансвербалну посебност пишчевог језика. На основу нашег истраживања, закључујемо да Станковићева поетика љубави не настаје само употребом једноврсних лингвистичких средстава, усмерених ка јасним и конкретним референтима, већ отвара могућности и за далекосежније семантичке нијансе српског језика, за хипотетичка означавања лексичким и граматичким структурама, за појединачне и јединствене вредности.

Борисав Станковић, властите именице, предвербално, трансвербално, узвици