Анали Филолошког факултета
Primary tabs
Annals of the Faculty of Philology, the oldest academic journal of the Faculty of Philology, University of Belgrade, publishes original research articles and critical review papers dealing with linguistic theory, applied linguistics, literature studies and other related disciplines. We also publish reviews of recently published linguistic and literature studies books.
The journal was founded in 1961 when the Faculty of Philology was established as an independent unit within the University of Belgrade, and has a long tradition of publishing articles on different languages and literatures studied at this institution of higher learning.
Pages
-
- Преводна рецепција приповедака Габријела Гарсија Маркеса на српском језику
- Este artículo trata de la acogida de las traducciones de cuentos del escritor colombiano Gabriel García Márquez al serbio, durante el siglo XX y principios del XXI. Con el fin de revisar exhaustivamente los parámetros relevantes y los participantes del proceso de recepción mencionado, se investiga un corpus conformado por las ediciones dedicadas íntegramente a las traducciones de cuentos de García Márquez al idioma serbio; por su parte, las traducciones aparecidas en publicaciones periódicas y antologías de cuentos de varios autores no son objeto de estudio en este trabajo. Tampoco damos un análisis filológico ni interpretación alguna de esta clase de las obras traducidas consideradas. Se presta especial atención al impacto de las traducciones de la cuentística de García Márquez en la formación del horizonte de expectativas de nuestros lectores con respecto a la recepción del realismo mágico y la literatura hispanoamericana contemporánea en Serbia.
-
- Превођење српске народне (епске) песме у српску историјску драму
- У раду се сагледава вишеструки значај српске историјске драме у књижевном стваралаштву Атанасија Николића спрам важности очувања знања из народне историје и традиције. Настала транспозицијом српских народних епских песама у драме, Николићева дела, одржавајући развојни континуитет народне културе - својим аутентични изразом, осавремењивала су народну традицију те утицала на одржање и обнову српске културе у устаничком XIX веку. Циљ рада је да истакне многоструки значај историјских драмских остварења, и уочи њена општа дејства на тамошњи српски народ. Разматран је и проблем релативизације њихових вредности. Под методолошком концепцијом која се ослања на Шлегелово виђење позоришта по коме оно може да има „особиту дражест за све векове, родове и стања људи“, очекивани резултати тичу се досега могућности народног духа (уденутих у историјску драму) по развој културе, за коју нам се чини да што је дубља - изворнија, више добија на значењу и значају, с тенденцијом да постане универзaлна, архетипска.