Анали Филолошког факултета
Primary tabs
Annals of the Faculty of Philology, the oldest academic journal of the Faculty of Philology, University of Belgrade, publishes original research articles and critical review papers dealing with linguistic theory, applied linguistics, literature studies and other related disciplines. We also publish reviews of recently published linguistic and literature studies books.
The journal was founded in 1961 when the Faculty of Philology was established as an independent unit within the University of Belgrade, and has a long tradition of publishing articles on different languages and literatures studied at this institution of higher learning.
Pages
-
- Да ли је Америка крмача која прождире свој окот
- Теза овог рада је да се двадесет други роман Џона Апдајка, Терориста (2006), може посматрати као образовни роман (Bildungsroman). Истраживање се заснива на теоријским увидима о овом романескном облику које нуде најпре Хегел, Лукач и Бахтин, али се консултују и савремени теоретичари овога појма. Једна од основних одлика образовног романа је промена кроз коју пролази млади човек, а која има пресудну улогу у формирању његове личности. Та промена настаје на основу дијалектичког односа између сопства и околине. Међу проучаваоцима доминира становиште да се сукоб у оквиру образовног романа успешно решава, тако што долази до компромиса између сопства и света. На основу анализе Терористе Џона Апдајка проверићемо да ли се ово дело – и под којим условима – може сврстати у традицију образовног романа. При томе ћемо, између осталог, Апдајков роман смештати и у компаративни контекст, тако што ћемо га у одређеним аспектима поредити са Џојсовим Портетом уметника у младости, а спорадично и са Мановим Чаробним брегом. Коначно, један од (посредних) циљева рада је и да укаже на поетичке тенденције савременог образовног романа.
-
- Делилово Подземље
- У роману Подземље (1997) Дон ДеЛило даје своје виђење америчког друштва друге половине XX века. Ситуација у којој се налази савремени човек је врло комплексна. Наше истраживање усмерено је на две теме којима се роман бави: проблем човека данашњице и пружање отпора систему путем популарне културе. Како закључујемо из романа, човек је у капитализму постао лако заменљив шраф огромне машинерије зване систем. Настанак корпорација човека је свео на објекат, а односи међу стварима постале су битније од међуљудских односа. У савременом свету у којем је скоро све подложно репрезентацији стварни, аутентични тренуци постају права реткост. Наратор и главни лик Подземља, Ник Шеј, увиђа да су аутентични они тренуци када појединац одбија да живи у складу са наметнутим улогама и за себе бира другачији пут. Један вид бунта против система је и популарна култура. Иако популарна култура долази са врха система, сваки појединац у њој открива различита значења. На тај начин човек покушава да очува идентитет у друштву које константно настоји да људе уобличи и укалупи не би ли их тако успешније контролисало.