Анали Филолошког факултета

Primary tabs

Annals of the Faculty of Philology, the oldest academic journal of the Faculty of Philology, University of Belgrade, publishes original research articles and critical review papers dealing with linguistic theory, applied linguistics, literature studies and other related disciplines. We also publish reviews of recently published linguistic and literature studies books.

The journal was founded in 1961 when the Faculty of Philology was established as an independent unit within the University of Belgrade, and has a long tradition of publishing articles on different languages and literatures studied at this institution of higher learning.


Pages

Соматски фраземи са компонентом blod/крв у норвешком и српском језику
Соматски фраземи са компонентом blod/крв у норвешком и српском језику
Предмет истраживања представља међујезичко поређење соматских фразема са компонентом blod/крв у норвешкој и српској фразеологији са когнитивног становишта. Основни циљ овог рада је да се применом две методе, контрастивне и концептуалне анализе, укаже на сличности, разлике и специфичности, тј. установи степен семантичке симетрије посматраних фразеологизама у наведеним језицима. Одређивањем начина мотивације и класификацијом фразеологизама у одговарајућа позитивна и негативна семантичка поља на основу емоције коју денотирају, истраживањем су установљена три типа еквиваленције као и изуетно развијена симболика и полисемија лексема нор. blod / срп. крв у контрастираним језицима. Корпус је ексцерпиран из одговарајућих једнојезичних и двојезичних речника наведених језика.
Тони Морисон кроз призму Џона Барта
Тони Морисон кроз призму Џона Барта
Тони Морисон и Џон Барт спадају у категорију писаца који су својим делима не само изменили дотадашња поимања шта једно књижевно дело јесте и треба да буде, већ су утицали и на саму науку о књижевности, уносећи у ово поље идиосинкратичне мотиве, идеје и начине писања, заувек мењајући начин на који читамо и анализирамо књижевна дела. Узимајући све изречено у обзир, требало би да следи да оба писца буду дефинисана као писци постмодерне, међутим, за Тони Морисон то није толико евидентно. Док се Џон Барт сматра једним од зачетника англофоног постмодернизма и његово име је најчешће синоним за исти, Тони Морисон се и даље не даје отворен приступ овом правцу, већ се ставља под свепокривајући вео савременог романа. Овај рад ће покушати да кроз критеријуме постмодерног писања Џона Барта које је објавио у својим монументалним есејима о књижевности постмодерне, а на основу романа Вољена Тони Морисон, ову списатељицу дефинише управо као оно што аутор сматра да она јесте – прави представник постмодернизма и постмодерног романа.
Фикција и истина у Бањановом Ходочасниковом путовању
Фикција и истина у Бањановом Ходочасниковом путовању
Поред распрострањеног савременог уверења да је књижевност врста фикције, део књижевних теоретичара даје потврдан одговор на питање да ли се књижевности може приписати категорија истинитости уводећи појмове књижевне, метафоричке и фикцијске истине. Када анализирамо Бањанову (John Bunyan) алегорију Ходочасниково путовање (The Pilgrim’s Progress), у којој он користи библијске приче и симболику да ослика практичну примену Божије речи у животу верника, овим појмовима додајемо и појам хришћанске истине. Свестан да упечатљивост алегорије јесте у имплицитној поруци екплицитно описаног, Бањан позива читаоце у уводу: „Lay my book, thy head and heart together“. Ако пођемо од закључка да су исте чињенице подложне различитим интерпретацијама, те да успех или неуспех наратива процењују читаоци или критичари, успех Ходочасниковог путовања је чињеница, с обзиром на податке о броју језика на које је преведен и броју издања широм света до данашњих дана. Да ли можемо да закључимо да је самим тим и истина Ходочасниковог путовања доказана? Овај рад је покушај доприноса расветљавању улоге књижевности у процесу откривања истина.

Pages