Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: VRŠAČKO UTVRĐENjE – ZAMAK U SVETLU ARHEOLOŠKIH ISTRAŽIVANjA; Сажетак Vršačko utvrđenje nalazi se na oko 400 metara nadmorske visine, na bregu Vršačkog gorja koji dominira banatskom ravnicom. Bedemi utvrđenja zahvataju neveliku zaravan i prilagođeni su konfiguraciji terena. U radu će biti reči o dosadašnjim arheološkim istraživanjima na bregu iznad Vršca, posebno o sistematskim arheološkim iskopavanjima u periodu od 1997. do 2001. godine. Istraživanjima su utvrđene dimenzije ove srednjovekovne fortifikacije kao i objekti unutar nje. Analizom otkrivenih delova arhitekture, kulturnih slojeva i pokretnih arheolških nalaza, kao i prema poznatim istorijskim podacima, moguće je da se preciznije odredi vreme nastanka i trajanja utvrđenja, njegova stradanja, rušenja, ali i da se ukaže na strukturalne elemente zbog kojih se Vršačko utvrđenje u novijoj literaturi svrstava u zamak.

: WITH SHINING EYES; Сажетак Rad se usredsređuje na kompleksnu prirodu pogleda u kontekstu lezbejskih veza u kojima je prisutan element rodno markiranog prerušavanja i složene vizuelne dinamike romana Usne od somota Sare Voters. Teorijski okvir analize zasnovan je na feminističkim teorijama filma, ponajviše na analizi muškog pogleda koju je Lora Malvi provela u studiji “Vizuelni užitak i filmski narativ” (1975). Analiza Lore Malvi, kako su docniji istraživači ukazali, ne uspeva da objasni posmatračke pozicije koje nisu heteronormativne, te ostaje u granicama heteroseksualne binarne podele na muško i žensko. Vizuelna dinamika Usana od somota intenzivnije se usložnjava usled destabi- lizacije poimanja roda koja proishodi iz teme rodno markiranog prerušavanja i glumljenja muškarca. Vlasnik pogleda nije više, ni isključivo ni primarno, samo muškarac; štaviše, najagresivnije pos- matranje dolazi od strane žena koje svoju pažnju usredsređuju na seksualno ambivalentnu figuru– ženu u muškoj odeći. Pozicije aktivnog i pasivnog koje Lora Malvi koristi u analizi takođe su dekonstruisane: budući muška prostitutka, glavna protagonistkinja je zaštićena od objektivišućeg muškog pogleda i pretnje seksualnim nasiljem koja je upućena ženama. Umesto toga, pozicija žene kao posmatranog objekta određena je kao pozicija moći a vizuelna pažnja se više priziva nego što se izbegava. Rad takođe istražuje prostorne dimenzije posmatranja, identifikujući pozorište i ulice Londona kao mesta označena markiranim vizuelnim uticajem. Figura tzv. flanera (flâneur) dob- ija novu dimenziju u liku prostitutke koja je prerušena u muškarca, i koja krstari ulicama grada dok posmatra i dok je posmatraju.

: ZAPISOVANIE SLOVENSKÝCH PRIEZVISK V SLOVENSKOM A V SRBSKOM KONTEXTE; Сажетак V práci sme výskum zamerali na zapisovanie slovenských priezvisk v srbskom kontexte. V súčasnosti je medzi vojvodinskými Slovákmi aktuálnym problémom prepis slovenských priezvisk do srbčiny. V príspevku sme sa zamerali na transkribovanie niektorých slovenských grafém do srbčiny. Naznačili sme rozdiely pri transkribovaní, ktoré sa uvádzajú v normatívnych príručkách a ako je to v praxi. Uviedli sme aj zapisovanie slovenských mien a priezvisk do úradných dokladov v srbskom jazyku. V druhej časti sme sa zamerali na tvorenie prechýlených podôb nielen slovenských priezvisk, ale aj inojazykových v slovenskom kontexte a prípadné odklony. Mužské priezviská majú najčastejšie formu substantív ako pomenovaní samostatne existujúcich substancií. Len zriedka majú adjektívnu podobu. Ženské priezviská majú všetky formu privlastňovacieho prídavného mena na -ova/-ová/-a. V ďalšej časti v príspevku sme sa zamerali na používanie priezvisk v slovenskom kontexte v každodennej praxi.

: ZAŠTO NE ESTETIKA IGRE?; Сажетак Ovaj rad posvećen je razmatranju estetike igre, shvaćene kao filozofije umetnosti plesa. U radu se razmatraju uzroci činjenice da umetnost igre, za razliku od drugih umetnosti, nikada nije predstavljala jednu od centralnih tema filozofskog istraživanja. Ponuđene analize orijentisane su na rađanje modernog pojma lepih umetnosti u XVIII veku i formiranje kategorizacije pet kardinalnih umetnosti. Na osnovu ovih analiza zaključuje se da je izostajanje igre iz korpusa kardinalnih umetnosti posledica primata problema saznanja u novovekovnom promišljanju umetnosti.

: Zapažanja o opkoračenju u spisima o stihu Svetozara Petrovića; Сажетак Rad ukazuje na mnoštvo zapažanja i raznih gledišta o anžambmanu u Petrovićevim spisima o stihu koja se u potonjoj prepisci sa inostranim kolegom nadograđuju omogućavajući kompletnu karakterizaciju ovog teorijskog pojma. O opkoračenju kao pesničkom postupku pisao je Petrović različitim povodom; izdvajaju se segmenti različitih radova kojima se argumentuje književnoistorijska situacija i efekti semantika stiha, kao i dva celovita rada posvećena problematici opkoračenja. Ističe se temeljno definisanje pojma u odnosu na postojeće definicije; razlika između uobičajenog smisla (prihvatljivog u praktičnoj primeni većini onih koji se bave pesništvom) i proširenog obima pojma; polemika sa dosadašnjim shvatanjima i tumačenjima, posebno, s jedne strane, po pitanju preciziranja istorijskog razvoja, a s druge strane, po pitanju prisustva opkoračenja u usmenom narodnom stihu.

: ŠKOLA BUDUĆNOSTI – PRIKAZ DELFI STUDIJE O ALTERNATIVNIM BUDUĆNOSTIMA ŠKOLE; Сажетак Na relevantna pitanja kakvo savremeno obrazovanje treba da bude, da bi odgovorilo napotrebe života u XXI veku?, kakva škola treba da bude da bi se učenici u njoj pripremali zaintenzivan razvoj i neizvesnu budućnost savremenog sveta (poznatog pod sintagmom društvorizika)?, i da li obrazovanje treba da bude priprema za određene budućnosti (zvanične inezvanične) na način na koji ih vide „važni” stručnjaci, ili obrazovanje treba biti usmerenona stvaranje željenih, preferiranih vizija budućnosti?, autorke odgovore traže u futurologijiobrazovanja. Značaj futurološkog proučavanja obrazovanja se nalazi u činjenici da je svakipristup obrazovnim reformama inherentno zasnovan na skrivenim idejama o budućnosti.Oslanjajući se na principe futurološke pedagogije, koja u proučavanju budućnosti obrazovanjauzima u obzir izmenjeni kontekst savremenog i budućeg života civilizacije, autorke predstavljajuosnovne rezultate futurološke Delfi studije realizovane sa ciljem identifikovanja potencijalnihalternativnih pravaca razvoja škola budućnosti. U radu su predstavljena tri identifikovana modelaškola budućnosti – Integrisana škola, Škola kontinuiteta i Globalna škola usmerena na dete.

: ЈЕЗИЧКО-СЕМАНТИЧКОМ АНАЛИЗОМ ДО СТИЛЕМА; Сажетак У раду се на примеру народне лирске песме Јарко Сунце на пут полазаше показује могућност примене граматичке и семантичке анализе у циљу идентификовања стиле- ма – елемената на којима се заснивају њене идејне и естетске вредности. Граматичком анализом обухваћени су различити језички нивои с намером да се истакну елементи са стилогеном функцијом. Семантичка анализа спроводи се ради утврђивања семан- тичког језгра, које чине компоненте значења из домена енциклопедијског знања о Сунцу, његове лексичке семантике и симболичког значења.

: ВАЛЕНЦИЈСКИ СТАТУС И ХИЈЕРАРХИЈА СИНТАКСИЧКИХ ЈЕДИНИЦА; Сажетак У раду смо настојали да бинарни однос регенс – депенденс, који је кључан за успостављање хијерархије међу синтаксичким јединицама у реченици и синтагмама, допунимо и развијемо. Имајући у виду тај основни циљ, у чланку смо указали на могућност и оправданост успостављања хијерархије међу валенцијским јединицама, која се темељи на односу структурно језгро – семантичко језгро, те централно језгро – помоћно језгро. Осим тога, навели смо и критеријуме за класификацију, тј. поткатегоризацију допуна и додатака.

: ВИДСКИ ПАРОВИ У РУСИНСКОМ ЈЕЗИКУ; Сажетак Апстракт: У русинистици се глаголском виду, а посебно видским паровима поклањала веома мала пажња. Ту чињеницу аутор потврђује освртом на приступе видским паровима у русинским граматикама (Хавријила Костељника, 1923; Николе Н. Кочиша, 1977; Јулијана Рамача, 2002). У раду је састављена листа од 255 видска пара, која у суштини представљају најчешће видске парове русинског језика. У централном делу рада издвојени парови су анализирани.

: ГЛАГОЛИ У АФАЗИЈИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ; Сажетак Дефицити у проналажењу речи једна су од карактеристика афазије. Они се у највећој мери очитују у категорији глагола, нарочито након оних лезија које резултирају настанком Брокине афазије. Будући да управо глаголи садрже саму срж реченице, истраживања везана за продукцију глагола код популације са афазијом од кључног су значаја не само за разумевање језичких дефицита, већ и за процену стања пацијената и њихову терапију. У овом раду даје се преглед постојећих студија у којима се описује говор популације са афазијом чији је матерњи језик српски, с циљем да се истражи у којој су мери очувани глаголски облици. Улога разних фактора, као што је природа самог глагола, његова аргументска структура и морфолошки експоненти који се на глаголу јављају, анализирају се у раду у светлу различитих хипотеза и теорија која се у литератури износе у чиљу проналажења универзалног објашњења.

: ГЛАС НАРОДА – ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ; Сажетак У раду је анализиран лист „Глас народа“ који је у Новом Саду излазио у другојполовини 19. века. Текстови су писани језиком који сваки читалац може разумети ицена је била приступачна тако да најшири слојеви народа могу купити новине. Лист себавио образовањем народа, стањем на селу, занатством, економским питањима и про-светом. „Глас народа“ је подржавао политику Светозара Милетића и његове Народнестранке, што се види из анализе текстова. „Глас народа“ је медиј који се противи кон-зервативцима и залаже се за либералне идеје и црквено-школску аутономију. То јепример штампаног медија који има задатак да едукује своје читаоце и пружи им низкорисних савета из разних области живота. У почетку излажења тај медиј је имаовеома висок тираж и имао је доста утицаја на широке слојеве српског становништва уАустро-Угарској.

: ГРОФ ИШТВАН СЕЧЕЊИ, СИМБОЛ ПРОГРЕСА И РОДОЉУБЉА; Сажетак Гроф Иштван Сечењи (1791-1860) један је од најзначајнијих личности историје Мађарске. Био је утемељивач мађарског либерално-националног програма и један од вођа реформног покрета 1825-1848. г. Показао је да је уз непоколебљиви патриотизам, дубоко промишљање актуелних друштвено-економских и политичких проблема, неисцрпну енергију и истрајност могуће усмерити политичка и друштвена збивања у правцу општег прогреса земље. Својим моралним ставовима и разгранатим теоријским и практичним прегалаштвом постао је узвишен, али тешко достижан пример својим савременицима и каснијим генерација. Сем осталих основао је Мађарску академију наука, саградио је први сталан мост преко Дунава између Будима и Пеште, развијао је саобраћај, нарочито паробродарство, спровео регулацију тока Дунава у Ђердапској клисури, залагао се за изградњу жељезничке мреже Угарске, радио је на претварању Будимпеште у привредни и културни центар Угарске у велелепни град по европском узору; одомаћио је касина, коњске трке и узгој квалитетних раса коња, итд.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login