Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
ANNUAL REVIEW OF THE FACULTY OF PHILOSOPHY
ISSN: 0374-0730
eISSN: 2334-7236
UDC: 1+80/82(058)
COBISS.SR-ID: 16115714
doi: 10.19090/gff
Published by: University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Journal website


Pages

ДВЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ПОЛОЖАЈА ВОЈВОДИНЕ ТОКОМ УСТАВНЕ РЕФОРМЕ 60-ИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА
ДВЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ПОЛОЖАЈА ВОЈВОДИНЕ ТОКОМ УСТАВНЕ РЕФОРМЕ 60-ИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА
Сажетак Почетком шездесетих година двадесетог века у југословенској политичкој јавно­сти учестале су дискусије око предстојеће уставне реформе. У погледу будућег поло­жаја Аутономне покрајине Војводине, сукобиле су се две концепције. Прва, коју је половином октобра 1961. године у београдској Борби, у четири наставка, објавио Ми­лош Минић под насловом Прилог дискусији о новом уставу залагала се за хомогенију структуру Републике Србије. Према Минићевим идејама, иза којих је вероватно стаја­ло тадашње републичко руководство, поред постојеће АП Војводине, односно Ауто­номне Косовско-метохијске области, предвиђено је формирање још неколико области на простору тзв. „Уже Србије“. Претходно је Минић опширно анализирао принципе политичког уређења са теоријског гледишта, историјски развој односа између репу­блике и аутономних јединица и тада актуелно питање срезова. Са друге стране, стручњаци Завода за јавну управу АП Војводине, своје мишљење о предстојећим ус­тавним променама предочили су још у пролеће (мај-јун) 1961. године, у виду неколико обимних списа. Реч се о реферату др Будимира Дамјанова и Миливоја Ковачевића под насловом Аутономна покрајина Војводина (положај и права), Информацији о неким важним питањима у вези са уставном реформом и доношењем статута Аутономне покрајине Војводине, Коментарима о прописима савезног и републичког устава који регулишу правни положај АП Војводине, те још неким елаборатима.
ДИЈАЛЕКТИКА ТЕОРИЈЕ ЗНАЧЕЊА, Оглед о Михаилу Марковићу
ДИЈАЛЕКТИКА ТЕОРИЈЕ ЗНАЧЕЊА, Оглед о Михаилу Марковићу
Сажетак У овом раду разматрају се категоријални појмови дијалектичкоg занивањa теоријезначења унутар дијалектичке логике, како ју је провео Михаило Марковић, засигурноједан од водећих филозофа у историји српске филозофије. Заправо, теорија значења језа Марковића уводни део логике као науке о условима сазнања објективне истине, иона за свој предмет има услове комуникабилности и аналитичности ставова, логичкекритеријуме смисла објективне истине, а то претходи доказаности и практичкој про-верености, што је пак предмет теорије доказа и теорије верификације у дијалектичкојлогици.
ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ АРХИМАНДРИТА И МИТРОПОЛИТА ВАСИЛИЈА ПЕТРОВИЋА У МЛЕТАЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ И ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ
ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ АРХИМАНДРИТА И МИТРОПОЛИТА ВАСИЛИЈА ПЕТРОВИЋА У МЛЕТАЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ И ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ
Сажетак Цетињски митрополит Василије Петровић играо је важну улогу у прошлости Црне Горе, Брда и Херцеговине од 1742. када је привремено управљао Митрополијом у име име стрица митрополита Саве, до 1766. када је умро у Русији. Способни и амбициозни јерарх знао је колике су реалне снаге Црне Горе и да је за било коју акцију, а пре свега ону која би водила еманципацији од османске власти, њој неопходна подршка и помоћ утицајне и моћне стране силе. у том циљу своју политику је покушавао да веже, зависно од догађаја и времена, за Млетачку републику, Хабзбуршку монархију и Руско царство. Највише успеха имао је у последњој држави, али је искуство у преговорима и настојањима да моћне владаре заинтересује за Црну Гору стекао у прве две. Боравак у Хабзбуршкој монархији био је у том смислу вема значајан, нарочито први, који је трајао са прекидима од 1749. до 1751.
ДОПУНЕ И ДОДАЦИ − ИЗМЕЂУ ОБАВЕЗНОСТИ И ИСПУСТИВОСТИ
ДОПУНЕ И ДОДАЦИ − ИЗМЕЂУ ОБАВЕЗНОСТИ И ИСПУСТИВОСТИ
Сажетак Полазећи од основних начела теорије валентности, у овоме раду се проверава релевантност и поузданост општеприхваћених и уобичајених критеријума класификације глаголских комплемената на допуне и додатке. У раду се сугерише неопходност да се ревидира став да је испустивост најважнији тест провере валентног статуса неког глаголског сателита, те да се наместо њега као кључни критеријум постави формална специфичност. Стога је више него неопходно увести трећи, прелазни тип глаголских комплемената, адјункте, који ће донекле ублажити проблеме често критиковане дихотомне поделе на допуне и додатке.
ЕКВИВАЛЕНТИ ЕНГЛЕСКИХ ПАСИВНИХ КОНСТРУКЦИЈА У РУСИНСКОМ ЈЕЗИКУ
ЕКВИВАЛЕНТИ ЕНГЛЕСКИХ ПАСИВНИХ КОНСТРУКЦИЈА У РУСИНСКОМ ЈЕЗИКУ
Сажетак С обзиром да је англистичка лингвистика развијенија, у раду су, применом контрастивне анализе, утврђене глаголске конструкције русинског језика које ступају у еквивалентски однос према енглеским пасивним конструкцијама. Дотичне глаголске конструкције су анализиране и на формалном и на семантичком нивоу. Најфреквентније глаголске конструкције у русинском језику су БУЦ+В-ни (нпр. брани / брани є; бул брани / бул сом брани; будзе брани) и конструкције са глаголима које прати речца ше (for ex. бере ше; брало ше; будзе ше брац). Највеће формалне сличности међу конструкцијама оба језика опажамо у еквивалентским односима глаголских конструкција BE-ed+V-en : БУЦ-л+В-ни и BE-s+V-en : В-ни+БУЦ-ø, у којима су партицип прелазних глагола и помоћни глагол BE : БУЦ основни глаголски елементи.
ЗЛОУПОТРЕБА МОЋИ МЕДИЈА НА ПРИМЕРИМА "ОТВОРЕНИХ ПИСАМА"
ЗЛОУПОТРЕБА МОЋИ МЕДИЈА НА ПРИМЕРИМА "ОТВОРЕНИХ ПИСАМА"
Сажетак Овај рад представља покушај да се скрене пажња на то да се уз помоћ јавне речи може злоупотребљавати утицај медија и ширити политички некоректан говор. Циљ рада јесте да покаже које све стратегије актер користи како би се кроз форму отворених писама обрачунао са неистомишљеницима. Kорпус овог истраживања представља свих девет отворених писама које је власник Медијске компаније Пинк  Жељко Митровић током јуна и јула 2017. упутио власнику дневног листа Курир Александру Родићу (четири писма), народном посланику Демократске странке Радославу Милојичићу (три писма) и локалном политичару и естрадном менаџеру Саши Мирковићу (два писма).  Сва писма – јавна обраћања обилују говором мржње и данима су у информативним емисијама у целини објављивана на програмима Телевизије Пинк, као и у појединим дневним листовима са високим тиражима. Методом квалитативне анализе садржаја јавних писама утврђени су елементи које пошиљалац користи како би дисквалификовао поменуте примаоце поруке: формуле поздрављаља и опраштања, лексику, стилске фигуре, као и стратегије: антагонизма, уцене, моралисања и адвоката у име власти.
ИСКЛИЗНУЋЕ ИЗ СТВАРНОСТИ
ИСКЛИЗНУЋЕ ИЗ СТВАРНОСТИ
Сажетак Рад се бави паралелама између поетичких али и антрополошких и филозофских идеја Иве Андрића (1892-1975) и америчког постмодернистичког писца Пола Остера (Paul Auster, 1947), са нагласком на питању идентитета чије се исходиште проналази у оспољавању субјекта, као и у везама које овај остварује са другим људима.
ИСПИТИВАЊЕ СПОНТАНОГ УКЉУЧИВАЊА РОДИТЕЉА У ОБРАЗОВАЊЕ ДЕЦЕ НА ПОЧЕТКУ ШКОЛОВАЊА
ИСПИТИВАЊЕ СПОНТАНОГ УКЉУЧИВАЊА РОДИТЕЉА У ОБРАЗОВАЊЕ ДЕЦЕ НА ПОЧЕТКУ ШКОЛОВАЊА
Сажетак Рад је усмерен на испитивање активности којима се родитељи спонтано укључују у образовање своје деце и њиховог доприноса напредовању ученика на почетку школовања. Истраживањем је обухваћено 1439 ученика првог разреда из 18 школа Републике Српске и исто толико њихових родитеља. Анкетирањем родитеља испитивана је заступљеност различитих типова активности у кругу породице и у комуникацији са школом, док је напредовање ученика на почетку школовања праћено скалом процене остварености исхода учења и развоја у четири развојне сфере. Показало се да је највише спонтаних активности којима се родитељи укључују усмерено на осамостаљивање деце и подршку њиховом моторичком развоју, а потом и на савладавање школских задатака и обавеза. Притом је укљученост мајки у активности оријентисане на школу у позитивној вези са напредовањем ученика у сфери интелектуалног развоја, као и развоја говора, комуникације и стваралаштва, док је укључeност очева у моторичке активности и осамостањивање деце у позитивној корелацији са напредовањем ученика у свим развојним сферама. Неопходно је јачати свест родитеља о значају њихове укључености у образовање деце кроз различите типове активности већ од најранијег детињства и посебно током првих година школовања, у чему важну улогу имају све васпитно-образовне установе.
КАЛЕНДАРСКО ЗНАЊЕ И АГРАРНИ КАЛЕНДАР У СРПСКИМ ОБРЕДНИМ ПЕСМАМА
КАЛЕНДАРСКО ЗНАЊЕ И АГРАРНИ КАЛЕНДАР У СРПСКИМ ОБРЕДНИМ ПЕСМАМА
Сажетак Прелазак на земљорадњу као главни вид привређивања захтевао је усавршавање у начину традиционалног рачунања времена. Стога, лунарни календар замењен је соларним, у коме су периоди године (летњe и зимскo полугође) одређивани на основу четири кључна положаја Сунца – краткодневици (зимски солстицијум), две равнодневице и летњој дугодневици. Ови тренуци годишњег циклуса христијанизовани су и везани за одређене хришћанске светитеље, чије светковање је означавало уједно и след пољских радова. Посматране песме прате све сегменте јавног живота, од зимских обреда (коледари), у  којима доминирају магијске радње везане за раст семена (уз игру, коледари припевају: цуп, цуп, коледо, оволико жито да роди), преко песама пролећног круга, којима се изричу аграрни благослови и изводе магијске радње којима се „затвара зима“ и „отвара лето“ упоредо са пролећним радовима. Животни циклус семена, отпочет орањем и сетвом, завршава жетвом, као колективни, радосни чин (моба). Ове песме чувају траг древног веровања да човеку корист може донети само рад који је обављен како треба, уз поштовање времена за рад, одн. табу-прописа за дане када се рад избегава.
КВАЛИТАТИВНА И/ИЛИ КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА САДРЖАЈА – СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРИМЕНЕ
КВАЛИТАТИВНА И/ИЛИ КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА САДРЖАЈА – СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРИМЕНЕ
Сажетак Иако су методолози одавно приметили да је комбиновање квалитативних и кван-титативних метода најпожељнији модел истраживања, чини се да анализа садржаја јошније достигла тај ниво. Пре расправе о питању квалитативна и/или квалитативна ана-лиза садржаја, поставља се питање зашто се анализа садржаја у истраживањима унашој социологији скоро и не користи. Малобројна литература на српском језику оовом методу, и још мањи број истраживања, у исто време су и показатељ и један одузрока скрајнутости овог метода. Анализа досадашњих расправа о овом методу указујена недовољну систематичност у примени, која се постиже пре свега кроз прецизирањефаза истраживања. Управо покушаји систематизације фаза истраживања доприносевећој систематизацији овог метода. Поред питања о фазама истраживања, поставља сеи питање разлике примене квалитативне и квантитативне анализе, односно тешкоћакоје се јављају у њиховој примени.Основни циљ овог рада је да укаже на специфичности примене ова два обликаанализе садржаја и потребу за њиховим комбиновањем у циљу добијања што квали-тетнијих података. Исто тако, не мање важан циљ представља разматрање о специфи-чностима примене метода анализе садржаја, како квалитативне, тако и квантитативне,које би у многоме требало да приближи овај метод истраживачима и укаже на једностав-ност његове примене.
КРУЖНО ПУТОВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА
КРУЖНО ПУТОВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА
Сажетак Рад истражује место и значај проблематизовања идентитета у српској књижевности, различите дискурзивне борбе и покушаје да се замишљено преовладавајући дискурси замене оним дискурсима који би постали преовладавајући, пут идентитета из политике у књижевност и vice versa, као и посебно задржавање идентитета на станицама сукобљених идеологија. Различити критичарски приступи српској књижевности заправо говоре о различитим идеологијама које своју маргиналну позицију виде као предност у односу на позиције центра који је схваћен као центар-изгубљених-вредности.
Киберпростор као диспозитив друштвености
Киберпростор као диспозитив друштвености
Сажетак Развој информационих технологија и компјутерски посредоване комуникације је допринео настанку киберпростора, што је за последицу имало настанак и развој нових начинâ успостављања и одржавања друштвених односâ. У раду ћемо проблематизовати аспекте киберпростора које га чине диспозитивом друштвености, као и његове границе. Киберпростор одређујемо као простор у којем се границе успостављају и одржавају на флексибилнији начин у односу на физички простор, односно као просторно-временску целину догађаја који настају као последица успостављања односа људи и компјутера, људи посредством компјутера и компјутера са компјутерима. Идентификујући разлике, као и заједничке карактеристике физичког и киберпростора, у раду закључујемо да је киберпростор низ истовремености који посредује односе човека са објектима, човека са околином и људи међусобно. Такође, закључујемо да је киберпростор комуникацијски поредак и простор могућности који представља диспозитив у најмање двоструком смислу – као репрезент и као медијум друштвених интеракција.

Pages