Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: ТРИОЛЕТИ МИЛОСАВА ТЕШИЋА; Сажетак У раду се анализују песме Милосава Тешића написане у облику триолета из збирке Прелест севера, Круг рачански, Дунавом и Бубњалица у пчелињаку у односу на тради- цијом утврђену норму сталног облика и невелику групу триолета написаних у српској књижевности 19. века. Његова скупина триолета није пример давнашње теоријске ре- флексије о лаком, допадљивом, шаљивом садржају, већ, пре свега, саображености по- етичком начелу. Ове песме чине једну компактну групу вишеструко компатибилну: тематски, обликовно, метрички, ритмички, римовно, синтаксичком организацијом, што све скупа, песнику усложњава задатак успешне реализације сталног облика ионако захтевних композиционих правила.

: У ПОТРАЗИ ЗА ПРОФЕСОРОМ НОРГЕСОМ; Сажетак Рад износи аргументацију у прилог новог тумачења Андрићеве приповетке “Летовање на југу“ (1959). Загонетни нестанак професора Норгеса (који се са супругом налази на летовању на морској обали) тумачен је у критици као резултат његовог „узвишавања“ и „одуховљења“, што наступају након неке врсте ентузијастичког искуства. Уместо теза о паганском стапању са природом или о ступању у трансценденцију у платонистичко-хришћанском смислу, износи се и аргументује став о јунаковом преласку у непостојање као последици отварања његових чула и предавања чулном животу. Закључује се да професор Норгес није умро за свет да би се родио као писац, већ управо супротно: са грандиозним и изненадним отварањем јунаковог чулног бића, у њему умире Ерос усмерен ка стварању, а рађа онај други – Танатосов брат близанац.

: У ПОТРАЗИ ЗА „ИЗГУБЉЕНИМ“ ИДЕНТИТЕТОМ АТАНАСИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋА СЕКЕРЕША; Сажетак Атанасије Димитријевић Секереш (1738-1794) био је један од најученијих Срба у другој половини 18. века. Међутим, веома је тешко издвојити личност која је међу нашим грађанством и свештенством у ондашњој Аустрији била омраженија од бечког цензора српских књига и Доситејевог дугогодишњег пријатеља. Иако је управо познанство са Доситејем Обрадовићем (1739/1740-1811) један од кључних разлога због којег његово име данас није препуштено потпуном забораву, славни српски просветитељ није био одговоран за то што је Атанасије Димитријевић Секереш готово двадесет година био persona non grata међу својим сународницима. Потрага за одговором на питање како је име даровитог полиглоте крхког здравља постало крајем 18. века синоним за неопростиво издајство, готово равно оном које је (наводно) починио Вук Бранковић, представља проблемску основу нашег истраживачког подухвата.

: УЛОГА НАСТАВНИКА, ДИМЕНЗИЈЕ И СТРАТЕГИЈЕ ДЕЛОВАЊА НА НАСТАВИ; Сажетак Појмови „управљање одељењем“ или „менаџмент у одељењу“ често нас асоцирају на промене понашања појединих ученика, у типичаном случају кажњавањем. Перспектива тунела приликом примене интервентних стратегија не само да није потребна, већ одвраћа поглед од алтернативних праваца размишљања. Када једна дисциплинска стратегија пропадне често се бира нека друга оштрија санкцијска мера. Успех је дискутабилан: опомене, претње и казне су мере са најмање шанси да се постигне успех. У раду се анализирају могућности промене једнодимензионалности поступања на различите мисаоне правце. Како успешно решавати дисциплинске проблеме током наставе? Тајна успеха неких наставника била је у превенцији и антиципацији. У одељењима са ниским степеном сметњи наставници су минимизовали вероватноћу њиховог јављања проактивним стратегијама: бити свеприсутан: уочити све шта се дешава у учионици; задржати групни фокус: чак и приликом индивидуалних разговора не изгубити одељење из вида; бити експедитиван и усмерен ка циљу: бринути о неометаном и енергичном току наставе и водити рачуна о разноврсности и интелектуалном напредовању ученика.

: УТЕМЕЉЕНА ТЕОРИЈА И СОЦИЈАЛНОПЕДАГОШКА ИСТРАЖИВАЊА; Сажетак Дебате о примени квантитативних, квалитативних и микс-методских методолошких приступа у друштвеним наукама, углавном су вођене потребом да се оправда смисао квалитативних истраживања и њихов простор у контексту модерне науке. У том смислу, циљ овог рада јесте разматрање потребе за применом једног од квалитативних методолошких приступа у истраживањима проблема социјалне педагогије – нацрта утемељене теорије. У првом делу рада, аутори сагледавају развој, конститутивна својства и методолошке претпоставке утемељене теорије, аутора Glasera и Straussa. Методологија и сам нацрт утемељене теорије представљен је у односу на своје главне претпоставке и кључне елементе (фазе): прикупљање квалитативних података, методу константног упоређивања, кодирање и теоријско узорковање. У другом делу рада, аутори експлицирају методолошки сажету, али кохерентну интерпретацију ове врсте квалитативног истраживања која има значајан потенцијал разумевања социјалнопедагошких феномена, на начин који омогућава генерисање интегрисаних теорија и њихову већу апликативност од стране социјалних педагога/практичара.

: УТИЦАЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА РУСИНСКИ ЈЕЗИК; Сажетак Русински језик и српски језик се на овим просторима налазе у директном контакту. Руски Крстур, Куцура, Врбас, Нови Сад, Ђурђево, Кула, Шид и Сремска Митровица представљају само неке од средина у којима долази до русинско-српског контакта, па и русинско-српског билингвизма. У раду се разматра утицај српског језика на русински. Реч је о утицају језика великог народа на језик малобројне националне заједнице, која данас броји 15.000 припадника у Србији. Почев од средине 18. века тај је утицај, иако различитог интензитета, непрекидан. Корпус истраживања представљају писмени састави, које су студенти Одсека за русинистику писали у току школске 2013/2014. године. Аутор у раду анализира грешке на свим нивоима језичке анализе и систематизује исте, указујући при том на места која су у систему русинског језика најподлежнија утицају српског језика.

: ХРАМ И ПРЕОБРАЖАЈ КРОЗ МИТСКО-АНТРОПОЛОШКУ МИСАО МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА; Сажетак Павловићева књига Храм и преображење представља пример есејистичког напора да се одређене тачке човекових културних и духовних основа сагледају првенствено кроз митско-антрополошку и филозофско-религијску призму. Притом, ову есејистичку интенцију настојимо да доведемо у (поетичку) везу са његовим песничким опусом, будући да су антрополошки и метафизички проблеми који у овим текстовима занимају Павловића, попут насловних феномена храма и преображења, али и ритуала и мита, од самих почетака присутни и у његовој поезији, као и у другим есејистичким књигама попут Поетике жртвеног обреда или Говора о ничем.

: ХРАНА ЗА МИСЛИ; Сажетак -

: ШПАНИЈА У ПУТОПИСНОЈ ПРОЗИ РАДОВАНА ВУЧКОВИЋА; Сажетак Предмет овог рада је слика Шпаније у књизи Читање градова (2010) угледног књижевног историчара и теоретичара авангарде Радована Вучковића (1935–2016). Посећујући шпанске градове – Мадрид, Толедо, Барселону, Фигерес и Ђирону – аутор се уједно укључује у богату српску путописну традицију о овој земљи (Р. Петровића, И. Андрића, М. Црњанског, Ј. Дучића). Структура Вучковићеве књиге има највише сродности са Дучићевим путописом Градови и химере, где су историјске личности и збивања из прошлости важнији од савремености. Уједно, указује се и на начин коришћења бројних интертекстуалних референци из књижевности и културе са којима aутор ступа у дијалог, као и пишчева специфична перцепција шпанских градова. Циљ рада је да се поетички осветли овај запостављени путопис савремене српске књижевности у поређењу са наведеним ауторима, пре свега са Јованом Дучићем.

: ШТАМПА О ЕКОНОМСКОМ ПОЛОЖАЈУ ВОЈВОДИНЕ КРАЈЕМ 60-ТИХ И ПОЧЕТКОМ 70-ТИХ ГОДИНА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА; Сажетак Период од 1967. до 1974. године у Социјалистичкој федеративној републици Југославији обележила је уставна реформа, која је преко три сета амандмана довела до усвајања савезног, републичких и покрајинских устава 1974. године. Овакав развој омогућен је након Брионског пленума 1966. године и учвршћивања политичке позиције снага које су се залагале за принцип „деетатизације“. Уставним променама које су у то време спроведене Војводина је, осим готово потпуне еманципације од ре- публичког руководства, добила могућност и да снажније утиче на одлуке савезних органа. Максимално користећи новостечена права (укључујући и могућност стављања вета), војвођанско руководство је интензивно партиципирало у креирању економске политике, сукобљавајући се често са отпорима републичке, али и савезне власти. Уп- орно залагање „војвођанских либерала“ за побољшање економског положаја покрајине, пре свега на плану аграра, обележило је крај шездесетих и почетак седамдесетих го- дина прошлог века.

: “THE SILKEN SKILLED TRANSMEMBERMENT OF SONG”; Сажетак Iako spada u ključne figure modernizma u američkoj poeziji, moglo bi se reći da Hart Krejn (1899-1932) ipak predstavlja anomaliju, s obzirom na to da njegovo uključivanje u kanon najčešće prate opravdanja u kojima se najpre navodi njegov pesnički potencijal, a potom objašnjava i u kolikoj je meri taj potencijal ostao neispunjen. Razlog za to leži u Krejnovoj takozvanoj op- skurnosti i zamršenoj retorici, koja već decenijama zbunjuje i čitaoce i kritičare. Međutim, ako se tumačenje poezije ne svede samo na prevođenje pesničkih stilskih ukrasa na jednostavan, prozni jezik, već se u interpretaciju podjednako uključe i zvučanje i značenje pesme, dolazi se do zaključka da Krejnovu poeziju i nije toliko teško razumeti. U ovom radu analiziraju se Krejnove „Plovidbe“, skup od šest ljubavnih pesama objavljen u njegovoj prvoj zbirci, Bele zgrade (1926). Koristeći novije kritičke interpretacije Krejnovog dela, kao što su Ridova i Taperova studija, autorka nas- toji da dokaže da se „Plovidbe“ mogu tumačiti kao ciklični skup pesama, sličan Vordsvortovim pesmama o Lusi, u kojima se na jezički originalan i idejno zanimljiv način istražuju teme ljubavi i poezije, i u kojima dominira motiv mora. Posebna pažnja se poklanja i intertekstualnim vezama s drugim pesnicima, čime se Krejn jasno smešta u kontekst tradicionalne ljubavne poezije, a njegovo delo upoređuje sa pesnicima renesanse, romantizma, transcendentalizma i francuskog simbolizma. Osim toga, ukazuje se i na vezu između „Plovidbi“ i nekih dela Remboa i Vitmana, i time se pokazuje njegova pripadnost pesnicima koji su u svojoj poeziji obrađivali temu homoseksualne ljubavi. Napokon, u radu se spominje i to da se „Plovidbe“ mogu posmatrati i kao pesma o poez- iji, odnosno, o tome kako se tema ljubavi i tema pisanja o ljubavi prepliću i stvaraju jedinstveno, intenzivno pesničko i čitalačko iskustvo.

: „BESMISLENE LJUBAVNE PESMICE“; Сажетак Priroda popularne muzike je takva da se njen tekstualni deo često zanemaruje u odnosu na njenu muzičku komponentu. Cilj ovog rada jeste da utvrdi da li je to zaista opravdano. Polazeći od veze između tradicionalne, umetničke poezije i njenog popularnog, pop i rok oblika, te istražujući sve one elemente (kao što su grafički izgled pesme, stilske figure dikcije, rima, metrika) koji doprinose boljem razumevanju poezije uopšte,može se zaključiti da ove dve poetske vrste imaju više sličnosti nego razlika. Iz ovoga sledi da se i pop tekst može analizirati na isti način kao i umetnička poezija, kroz pristupe kakav su hermeneutički ili intertekstualni.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login