Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

: ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У БАЧКОМ БРЕСТОВЦУ (XVIII-XX ВЕК); Сажетак У раду се разрешавају одређена питања везана за историју православног храма посвећеног Светим апостолима Петру и Павлу у Бачком Брестовцу. Током писања монографије о православној цркви у Бачком Брестовцу дошла сам до нових сазнања која сада обелодањујем.2 Реч је о шест прилога. Први се односи на »Повељу«, односно њен препис, који је сачинио јереј Андреј Коларевић (1835). Настала је највероватније поводом освећења »жртвеника«. Оригинал из 1744. године није сачуван. Следећи при- лог бави се детаљним припремама за реконструкцију и проширење храма 1778. године. Ђорђе Ракић из Нештина је на јавној аукцији 1876. добио посао израде новог иконоста- са. У бачкобрестовачком храму налазе се три иконе чији аутор је академски сликар, игуман манастира Шишатовац и мученик Рафаило Момчиловић. О њима се до овог тренутка није писало, нити знало, у научним и стручним круговима. Стога, ово откриће представља новину и од нарочитог је значаја за српску културу и историју. Посебно се разматра посета епископа бачког Иринеја 1937. године нареченом храму. Благодарећи архивској грађи, анализира се црквени инвентар из 1953. године. Посебан сегмент је посвећен бачкобрестовачким зоографским иконама.

: ПРОЦЕС УЧЕЊА ЗАСНОВАН НА ИНТЕРЕСОВАЊИМА; Сажетак Интереси одраслих имају изузетан значај за андрагошку дидактику. Заинтересованост за садржаје учења, предавања, дискусије, или читање књиге, покреће спонтану, ненамерну пажњу, која не тражи од одраслог онај напор који је нужан код намерне пажње. Штеди дакле енергију одраслог, који обично у моменту почетка учења, има већ иза себе много сати професионалног рада и нормално је да не располаже таквом енергијом коју има одморан човек. Захваљујући томе интересовање му допушта да дуже учествује с пажњом у процесу учења, или у образовном раду.

: РАБЛЕОВ HOMO BIBENS И ПРЕВОЂЕЊЕ ПИЈАНКЕ; Сажетак Пијани разговори, који заузимају цело пето поглавље прве књиге Раблеовог романа Гаргантуа и Пантагруел, представљају листу реплика уведених без реда, у складу са веселом, разузданом атмосфером славља које Незајаз приређује док се Гаргамела порађа. Ова звучна и енигматична листа велики је изазов за сваког преводиоца. У раду ће бити разматрани преводилачки поступци српског преводиоца, Станислава Винавера, као и улога мотива жеђи и винског хумора код Раблеа.

: РУЂЕР БОШКОВИЋ У СРПСКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ; Сажетак Тематизацијом различитих интерпретација средишњих појмова природне филозофије Руђера Бошковића, проведених у српској филозофији, пре свих код Косте Стојановића, Бранислава Петронијевића и Душана Недељковића, назначују се и различите школе мишљења у српској филозофији о битним питањима с подручја филозофије природе.

: РУСКИ ЯЗИК У СЛАВЯНСКИМ ЯЗИЧНИМ ПРОСТОРУ; Сажетак Бачко-сримски Руснаци / Русини представяю доказ же длуготирваце еґзистованє єдней малочисленей заєднїци цалком можлїве лєм кед держава витвори одвитуюци условия. Сербия обезпечела високи ступень ґаранцийох же меншински права у обласцох образованя, култури, информованя и урядового хаснованя язика и писма, буду, по значни уровень, почитовани. Руснаци припадаю карпаторусинскому/рускому народу, автохтоней славянскей популациї централноевропско-карпатского реґиона, подзелєного з гранїцами України, Польскей, Словацкей, Мадярскей, Румуниї, Ческей републики и Молдавиї. Виводзаци заключенє по стандардних критериюмох одредзованя припадносци ґу восточней, заходней и южней ґрупи славянских язикох, автор заключує же руски язик дзелї характеристики зоз заходнославянскима, хтори и преовладую, восточнославянскима та и южнославянскима язиками.

: СЕМАНТИКА ГЛАГОЛСКОГ ПРЕФИКСА VER- У САВРЕМЕНОМ НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ И ЊЕГОВИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ; Сажетак Прилог се бави семантиком префикса ver- код немачких глагола и његовим еквивален-тима у српском језику. На основу одабраног корпуса анализирају се тзв. „ver-Verben“ (ver-глаголи) и сврставају се, у зависности од њихове семантичке функције, у девет група. Закључци и подаци у вези са сличностима и разликама њихове семантике до којих се дола-зи захваљујући паралелним упоређивањем корпуса у оба језика, доприносе бољем разуме-вању глагола са префиксом ver-, те би резултати који проистичу из овог прилога могли да се користе у настави немачког као страног језика.

: СОЦИЈАЛНА РЕКОНСТРУКЦИЈА КРОЗ ОБРАЗОВАЊЕ; Сажетак Предмет овог рада представља социјални реконструкционизам који је у Сједињеним Америчким Државама двадесетих година 20. века представљао радикално крило ширег Покрета за прогресивно образовање. Полазећи од разумевања социјалног реконструкционизма као образовног и социјалног програма који претпоставља подршку социјално демократској политичкој економији, кооперативну културу, социјално утемељен приступ образовању и виђење улоге и значаја школе у усмеравању социјалних и политичких промена, циљ рада односи се на теоријско проучавање и анализирање социјално реконструкционистичке демократске образовне теорије и праксе. Нова парадигма учења наговештена у социјално реконструкционистичкој теорији и пракси, такође, представља предмет интересовања овог рада. Начин на који социјални реконструкционизам даје подршку демократији илустрован је конкретним приказима могућности примене ове теоријске позиције у пракси. Закључује се да изучавање теорије и праксе социјалног реконструкционизма, који се данас развија унутар теорије и праксе критичке педагогије, има значај за разумевање начина на који образовање може да служи покретању демократских и еманципаторских процеса. У том контексту успеси и ограничења образовне праксе уоквирене идејама раног социјалног реконструкционизма могу бити поучни за заступнике образовних реформи којима се промовишу друштвене промене кроз демократско преговарање и деловање.

: СРБИ У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ТОКОМ XVIII ВЕКА – ИЗМЕЂУ БЕЧКОГ ДВОРА И УГАРСКИХ ВЛАСТИ; Сажетак Аутори полазе од дефинисања српских привилегија 1690-1695. и њиховог различи-тог тумачења аустријске (царске) и угарске (жупанијске) власти. За бечки двор Срби супредстављали народ (Natio Rascianica) док су за угарске сталеже они били само трпељи-ва верска скупина на вековној угарској територији. Овај камен спотицања по питањуСрба је увелико одрећивао односе између двора и Угарске, а на основу тога су Србинеретко коришћени као систем уцене за смиривање нарслих националних страстиугарских (мађарских) сталежа. Српски народ се трудио колико год је могао да лавираизмеђу ових различитих интереса и тумачења његовог правног статуса, тежећи дапрема ситуацији својим привилегијама обезбеди бољи и правичнији правни статус,признат и од угарских и царских власти истовремено. Српске привилегије су због зна-чаја српског народа за Монархију, током 18 века више пута потврђиване, али увек инаново са једном или више ограничавајућих клаузула, док коначно није седамдесетихгодина 18 века дошло до потпуног сужавања и свођења привилегија из сфере народно-црквених у црквено-школски оквир.

: СРПСКИ ГЛАГОЛ УГЛЕДАТИ И ЊЕГОВИ СЛОВЕНАЧКИ ЕКВИВАЛЕНТИ; Сажетак Српски глагол угледати и његови словеначки еквиваленти представници су експеријенталне групе глагола визуелне перцепције. Глагол угледати и словеначке еквиваленте карактеришу обележја ситуационе темпоралне структуре по којима се њима означене ситуације сврставају у ситуациони тип теличког догађаја, као и обавезно присуство аргумента перцептивног објекта кодираног у слободном акузативу. Ови глаголи блиски су по свом семантичком садржају глаголу видети када се овим реферише о тренутном опажању неког ентитета. Типичне ситуације означене глаголом угледати и словеначким еквивалентима често укључују неке промене у просторним релацијама које омогућавају улазак ентитета у улози перцептивног објекта у перципијентово визуелно поље.

: СТАРОСЛОВ’ЯНСЬКИЙ СЛІД В УКРАЇНСЬКІЙ ТА ІНШИХ СЛОВ’ЯНСЬКИХ ЛІТЕРАТУРНИХ МОВАХ; Сажетак Перша літературна мова слов’ян – старослов’янська мова мала особливий вплив на літературні мови всіх слов’янських народів, однак її вплив на кожну з нових літературних мов слов’янських народів був суто індивідуальним, що знаходило свій вияв у часі, тривалості, причинах та формах такого впливу. В історії української мови тривалий час, особливо в період СССР, вивчення ролі старослов’янізмів перебувало на маргінесі наукових інтересів мовознавців. Натомість наше дослідження виявляє глибинний характер впливу старослов’янської мови, тісно пов’язаної з християнських віровченням. Приховані старослов’янські сліди в сучасній українській мові можна відшукати не лише у сфері церковно-обрядової лексики: побут, наука, навіть астрологія, з якою християнство споконвіку веде безкомпромісну боротьбу, мають чимало прихованих старослов’янізмів, більшість із яких фіксують уже перші старослов’янські пам’ятки української редакції.

: ТОПОС БОЖЈЕ МИЛОСТИ У СРПСКИМ ПОВЕЉАМА 14. ВЕКА; Сажетак У аренгама повеља српских владара, још од тзв. Оснивачке хиландарске повеље Симеона Немање (1198), топос Божје милости јавља се у функцији владарске пропаганде, као објашњење легитимитета власти и израз владарске самосталности. Међутим, у повељама 14. века Божјом милошћу се не објашњава само извор власти, већ се употребом овог топоса „маркирају” сви важнији догађаји из живота владара–издавача повеље, и при том се истиче потреба да се Богу узврати на указаној милости одговарајућим уздарјем. У раду се, на одабраним примерима, показује развој топоса Божје милости и трага за утицајима који су могли довести до „премештања” овог топоса из аренге у експозицију, односно, са строго идеолошког плана на структурални план текста.

: ТРАНСФОРМАЦИОНО ЛИДЕРСТВО У ШКОЛСКОМ ОКРУЖЕЊУ; Сажетак Покушајте да сазнате нешто више о некој изузетној школи и вероватно ћете приме-тити да та школа има изузетног директора. Уколико завирите у неуспешну школу ве-роватно ћете затећи неефикасно лидерство. То је конвенционална мудрост. Опште јеприхваћено становиште да су лидери у школи одговорни за (не) квалитетно образовањеученика. Да ли је то заиста тачно – и ако јесте, на који начин лидерство у школи оства-рује свој утицај?У актуелном времену рапидних и нелинеарних промена у образовању, бројни ис-траживачи фокусирају питање како школски лидери доприносе одрживом развојушкола. Иако нема ништа контроверзно са идејом да квалитет функционисања школазависи од начина на које су оне вођене, и даље је отворено питање који су процесиутицаја лидерства у школи и које су лидерске праксе најефикасније. У том смислу, уовом раду се говори о директним и индиректним ефектима трансформационог лидер-ства у школском окружењу. Рад започиње експлицирањем значаја теорије у пољу школ-ског лидерства. У другом, централном делу рада аутори елаборирају основне праксетрансформационог лидерства у школском окружењу и расправља се о његовим слич-ностима и разликама са инструктивним (педагошким) лидерством. Коначно у завршномделу рада дат је приказ најважнијих емпиријских студија у овој области које, генерално,подржавају закључак да трансформационо лидерство доприноси одрживом уна пређењупостигнућа ученика, кроз развој сета структуралних и социо-културних процеса ушколи.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

You are here

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Primary tabs

Pages

Pages

User login