Prilozi za knjizevnost, jezik, istoriju i folklor
Primary tabs
Title: Prilozi za knjizevnost, jezik, istoriju i folklor
ISSN: 0350-6673
eISSN: 2406-0798
First published: 1921
Frequency: annually
Subject: history, archeology and ethnology; language and literature; other humanities
Publisher: Filološki fakultet
Publisher address: Studentski trg 3, 11000 Beograd, Serbia
Homepage
Editor in chief: Zlata Bojović, Serbia
Editorial board: Slobodan Grubačić, Serbia
Giorgio Ziffer,
Milica Jakobiec-Semkowowa,
Tomislav Jovanović, Serbia
Jovanka Kalić-Mijušković, Serbia
Nada Milošević-Ðorđević, Serbia
Dragana Mršević-Radović, Serbia
Johannes Reinhart,
Ðorđe Trifunović, Serbia
Pages
-
- Поредбене конструкције којима се означавају физичка својства човека у делима Драгослава Михаиловића
- У раду су са структурно-семантичког и стилистичког аспекта анализиране поредбене конструкције у романима Петријин венац, Гори Морава и Чизмаши Драгослава Михаиловића. Корпус је ограничен на један сегмент са антропоцентричном референцијалном вредношћу – на асоцијативно поље „физичка својства човека”. Анализирана поређења, која у великом броју примера прелазе у полуидимоатизоване конструкције услед преосмишљавања значења неке од компоненти, у језику писца представљају једну од стилских стратегија у грађењу сказа и верном сликању појмовног света и вредносног система јунака-наратора.
-
- Семантизација спонтаних деривата (дечјих неологизама) у функцији прецедентности језичке игре
- Полифункционалност дечјих језичких творевина, као основни принцип њихове реторичке парадигме, представља темељни услов прецедентности, на основу којег је могуће класификовати типове семантичких поступака у деривацији неологизама као средства за грађење језичке игре (ЈИ). Циљ наше анализе у овом раду је: 1) класификација и опис поступака семантизације спонтаних деривата (неологизама/оказионализама Н/О) уз истовремено издвајање и опис видова ЈИ као производа поменуте семантизације; 2) семантизација спонтаних деривата у функцији ЈИ као прецедента поетске употребе речи. Истраживање је обављено са лингвокогнитивног и психолингвистичког аспекта, с једне стране, и чисто лингвистичког с друге, на корпусу дечјег дискурса са српског и руског говорног подручја, у поређењу са уметничким (књижевним) дискурсом. Полазећи од структурних и структурно-семантичких параметара, као главног критеријума наше анализе и класификације, издвојили смо и описали два типа семантизације спонтаних деривата: 1) повезивање у ритмичке римоване низове лексички инкомпатибилних спонтаних деривата (Н/О), 2) римовано повезивање лексема у синтагматске низове паралелне по смислу или синтагматске опозиционе (антонимичне) низове. Наведени типови семантизације у подлози су три вида језичке игре: а) ритмизовани низови лексички инкомпатибилних Н/О по принципу сазвучја (фонетске складности), б) римовани синтагматски низовиН/О паралелних по смислу в) римовани синтагматски низови Н/О по принципу контраст по смислу / аналогија по звучности.
-
- Творба речи у „Србској грамматици” (1847) Јована Суботића
- У раду се анализира поглавље о творби речи у рукопису Србска Грамматика Јована Суботића, који је 1847. победио на конкурсу Матице српске. Суботић је први граматичар који је при дескрипцији и прескрипцији граматичке структуре српског народног језика посебну пажњу и обимно поглавље у граматичком приручнику посветио творби речи. У раду се издвајају мане и врлине овога описа, са посебним акцентом на Суботићев однос према турцизмима, славенизмима и хибридима, речима субјективне оцене, моционим суфиксима, синонимима и творбеним дублетима, и сл.
-
- Учење старијих филолога о употреби и значењу глаголских временских облика - и његов значај
- Проблем значења и употребе глаголских облика слободно се може рећи да је најсложенији од свих лингвистичких питања која се тичу структуре језика и природе језичког израза. Код нас се у граматичкој литератури још увек највиши значај придаје учењу А. Белића о глаголском индикативу, релативу и модусу, али са многих страна долазе приговори да ова трочлана схема не даје довољно добру подлогу за прецизнију карактерологију глаголских значења и употребе. Прилог предложен читаоцу представља део, или боље рећи први степен, подухвата који се може схватити као покушај – и ништа више – да се изнађу адекватнији методи за истраживања у овој значајној области. Полазимо од учења старијих филолoшких школа, које код нас представљају Т. Маретић и А. Мусић, значајни проучаваоци Вукова и Даничићева језика, а њихово учење је оставило трага у каснијим радовима. Ми ћемо се задовољити приказом њихових резултата, и понеком напоменом која нам се чинила неопходном за разумевање онога што тумачимо.
-
- “Lemnos deeds” in the Byzantine literature
- Herodotus speaks about an event from the ancient history that took place on Lemnos in the 7th century B.C. (VI, 137-138). It is when the Pelasgians killed the Athenian women, whom they had kidnapped beforehand and brought to the island, together with their children. The father of the history inaugurated the term “Lemnos deeds” which was later also used by the tragedy playwright Aeschylus. This term, with its extremely negative connotation, continued to be used in the Byzantine period. The work makes reference to two examples from the late Byzantine literature. The first relates to the famous historian Nikephoros Gregoras and his voluminous “Roman History” written in mid 14th century, and the second one to Mazaris, author of the satirical text about the voyage to the underworld, written at the beginning of the 15th century. Both Byzantine authors used this phrase in the most appropriate manner, which had also found its place with every reason in the collections of ancient Greek proverbs.