Lucida intervalla: časopis za klasične nauke
Primary tabs
Lucida intervalla was founded by a group of members of the Department of Classical Studies in Belgrade in 1998, at the time when they perceived their reading and interpreting of ancient texts as sobering acts and breakouts from confusing reality. Hence the name of the journal. The initial idea was to provide students of Classics and general audience with reliable and up to date editions (introductions, original texts, translations, and commentaries) of important and not yet translated works of Greek and Latin literature. In the next 15 years more than 40 volumes were published. The focus of the journal gradually shifted from translations to scholarly contributions, while the proportion of contributions in languages other than Serbian increased slowly but steadily. Today Lucida intervalla is an international peer-reviewed journal devoted to publishing original scholarly research in all areas of Classical Studies.
Homepage
ISSN: 1450-6645
Pages
-
- Besednikov glas u rimskoj retorskoj teoriji
- Osnovno antičko gledište jeste da izvođenje besede mora da bude potpomognuto „pravom“ emocijom. Prema toj ideji, besednikov glas kao važan element izvođenja besede mora da deluje iskreno i prikladno. Cilj ovog rada je da razmotri ulogu i svojstva glasa u okviru rimske retorske teorije.
-
- Bik, jasen, zmije i ljudi
- The author offers a new commented translation of Book Two of the Aeneid. The introductory essay deals with the composition of Aeneis 2, its main characters, the question of Aeneasʹ inconsciousness of his own mission, as well as elements of Virgil’s poetic procedure, including his representation of light/darkness and sound/silence.
-
- Bitka kod Magnezije u izveštaju Livijevom i Apijanovom
- Bitka kod Magnezije u izveštaju Livijevom i Apijanovom, Prevod latinskog teksta s komentarom.
-
- Ciceronova Druga Filipika - Per contra, izgovorena beseda
- U ovom prilogu autor nastoji dokazati da nisu dovoljno uverljivi argumenti na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je Ciceron Drugu Filipiku izgovorio, i da je tačno uvreženo mišljenje da ona predstavlja fiktivni odgovor na Antonijevu invektivu. U Drugoj Filipici, prvi put oslanjajući se na Demostena, Ciceron je nameravao da još jednom pokaže svoje besedničke sposobnosti, ali je, pre svega, želeo da napiše politički pamflet protiv, pokazaće se, svog najvećeg neprijatelja.
-
- Cries et Bruits des Malades dans la Collection Hippocratique
- This paper deals with the Hippocratic descriptions of screams and other noises produced by the patient’s body. Eight treatises are examined: Epidemics, The Sacred Disease, Ancient Medicine, Prognosis, On Diseases II, Aphorisms, Places in Man and Superfetation. We are interested in the way the Hippocratic physician perceives the sounds produced by the patient and the relationship between the observation and the underlying medical theory. The contexts in which notes about patient’s noises appear are closely examined and compared to other contemporary descriptions of noises, like the famous hiccup of Aristophanes in Plato’s Symposium. Hippocratic doctor, it will be argued, is influenced in his observation by some non-medical ideas. We will also try to determine the prognostic value that some sounds, like the scream and the hiccup, have in the Hippocratic writings.
-
- Cura sophi fuerant... Na tragu jednog citata
- Pisac utvrđuje poreklo i rasmatra svrhu jednog latinskog citata u slavjanskoj Pohvali slobodnih veština Dionisija Novakovića.
-
- Dans le cocon du mythe. Les raisons du silence de Cassandre dans l'épopée homérique
- Si Eschyle est le poète qui a le plus contribué à fixer l’image tragique de Cassandre, la princesse troyenne devenue esclave d’Agamemnon n’est pas absente de l’épopée homérique. Cependant, si l’aède semble être parfaitement conscient du potentiel, psychologique et poétique, de cette figure, il n’en exploite pas la symbolique et laisse le mythe dans son cocon : troyenne et femme, Cassandre doit rester un personnage épique, dont la voix ne peut se faire entendre que sous l’autorité des Muses, desquelles le poète tient son savoir, sa mémoire et sa place dans la société., Bibliografija: str. 36-39, Napomene i bibliografske reference uz tekst, Résumé ; Abstract
-
- De vocabulis novis et mixobarbaris
- U ovom ogledu o proširivanju latinskog leksikona u svrhu moderne komunikacije razmatraju se motivi, mehanizmi i sistemske posledice neologije u današnjoj latinističkoj praksi.
-
- Demokritov entuzijazam
- Među Demokritovim fragmentima postoji jedan (B 18 DK) u kome se javlja imenica ἐνθουσιασμός. Demokrit se njome služi da bi označio jedan poseban kvalitet koji se odnosi na određenu neobičnu i nestandardnu strukturu. Naime, prisustvo božanskog kod Demokrita nije transcendentno kao kod Platona, ono nije neka moć koja dolazi pesniku iz spoljašnjeg sveta i koja je privremeno prisutna u njemu da bi on bio sposoban da stvara, već nešto što je imanentno pesniku, njegovoj strukturi, njegovoj fiziologiji kao nekakav poseban kvalitet elemenata i njihovih sadržaja.
-
- Deux éloges de Narbonne aux IVe et Ve siécles, par Ausone et Sidoine Apollinaire
- Deux textes poétiques d’origine gallo-romaine font aux IVe et Ve siècles l’éloge de la ville de Narbonne. L’un se trouve dans l’Ordo urbium nobilium (106-127) d’Ausone, l’autre dans le vingt-troisième des Poèmes (XXIII, 37-96) de Sidoine Apollinaire. On analyse et compare ces deux textes. On se demande en conclusion si le second répond au premier.
-
- Dramska sredstva u Ciceronovim besedama
- U svojim dvema besedama (Druga Filipika, §§ 44-46 i Beseda u odbranu Celija, §§ 37-38) Ciceron se poslužio različitim dramskim sredstvima kako bi u prvoj iznošenjem detalja iz ljubavne afere svoga protivnika M. Antonija izvrgao ruglu, a u drugoj ljubavnu aferu svoga štićenika predstavio kao mladalački nestašluk.