Lucida intervalla: časopis za klasične nauke

Primary tabs

Lucida intervalla was founded by a group of members of the Department of Classical Studies in Belgrade in 1998, at the time when they perceived their reading and interpreting of ancient texts as sobering acts and breakouts from confusing reality. Hence the name of the journal. The initial idea was to provide students of Classics and general audience with reliable and up to date editions (introductions, original texts, translations, and commentaries) of important and not yet translated works of Greek and Latin literature. In the next 15 years more than 40 volumes were published. The focus of the journal gradually shifted from translations to scholarly contributions, while the proportion of contributions in languages other than Serbian increased slowly but steadily. Today Lucida intervalla is an international peer-reviewed journal devoted to publishing original scholarly research in all areas of Classical Studies.
Homepage
ISSN: 1450-6645


Pages

Изводи из лексике Септуагинте
Изводи из лексике Септуагинте
Кроз изабране примере отварају се дубљи увиди у одређене сегменте лексике Септуагинте, с посебним освртом на историјске околности њеног обликовања, дистинктивност унутар коине дијалекта, однос према хебрејским предлошцима, као и на питања у домену историјске семантике и синтаксе., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 59-62, Напомене и библиографске референце уз текст
Историјски извештаји о настанку Септу[!]гинте
Историјски извештаји о настанку Септу[!]гинте
Историјски извори о настанку Септуагинте могу се поделити у три категорије: 1) они који непосредно говоре о настанку превода (Аристовул, Филон Александријски, Псевдо-Аристеј и Јосиф Флавије); 2) присуство грчког превода у делима појединих аутора (Димитрије, Евполем, 1Мак) и 3) рукописни фрагменти из најранијег периода. На основу постојећих сведочанстава може се у основи открити временски период настанка превода Петокњижја, као и могући разлози и мотиви. Савремена текстолошка и језичка истраживања се углавном слажу са овом изворима, што им даје на важности у смислу релевантности за ову научну проблематику., Апстракт ; Summary, Библиографија: стр. 90, Напомене и библиографске референце уз текст
Кад и како је настала фраза pax atque otium?
Кад и како је настала фраза pax atque otium?
Циљ овог рада јесте да истражи кад и како је настала фраза pax atque otium, коју су користили Цицерон и Цезар, као и да проникне у њено значење. Најранија употреба дате фразе, забележена у Плаутовом делу, већ показује да њена семантичка структура добро одсликава сложени римски појам мира у доба Републике., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 62-64, Напомене и библиографске референце уз текст
Маниристичка аутентичност Лонговог романа
Маниристичка аутентичност Лонговог романа
Рад настоји да утврди естетску пунозначност Лонгове маниристичке прозаизације формално и смисаоно разноликих темеља од драме до идиле, те да укаже на то да се уметничка аутентичност овакве вишестепености може досегнути, но само као вишесмерни процес прозаизације изворних – идиличких идеала и идиличке идеализације прозе. Исходиште је заснивање прозног света као поретка чију самосталну вредност јемчи могућност задобијања идеала не више изван стварности, већ управо у оквирима ње. Средиште прозне идеализације је личност која своју временитост преображава у развој, те која идеал и проналази у свепотврдном измирењу сопствене слободе с препознатим вредностима света., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 124, Напомене и библиографске референце уз текст
Мора ли драгоцен бити и скупоцен?
Мора ли драгоцен бити и скупоцен?
У светлу творбе и семантичког развоја разматра се порекло готово синонимних сложеница драгоц(j)ен и скупоц(j)ен ‘pretiosus’, с једне стране као творби по моделу данас застарелог многоц(j)ен (као настављача српскословенске речи многоцѣньнъ, калкиране према гр. πολύτιμος, πολυτελής), а са друге као деривата именице ц(иј)ена преко од ње изведеног придева ц(иј)енан ‘скуп’, ‘јефтин’; управо због те антонимије прво значeње је накнадно потенцирано прво придевом драг, касније скуп., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 214-215, Напомене и библиографске референце уз текст
О значају појмова класичне драме за хеленски и византијски роман
О значају појмова класичне драме за хеленски и византијски роман
На размеђи ерâ долази до потпуног одумирања позоришта у оригиналном виду. Те ситуације постао је савршено свестан и један такo врстан приповедач као што је Хелиодор: ако се прочита само неколико репрезентативних поглавља његовог волуминозног романа у којима је наглашено драмско дејство приповедања, може се видети да она врве од техничких термина својствених позоришту. Уз то, неретко се настојало да се роман означи термином δρᾶμα, одн. δραματικόν, за шта се сведочанства могу наћи још у периоду раног Царства, а досежу све до позновизантијског доба., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 145-146, Напомене и библиографске референце уз текст
Придеви у новогрчком
Придеви у новогрчком
Придеви у новогрчком
Приповедачи и проповедници. Скица за једну статистичку студију латинског језичког варирања
Приповедачи и проповедници. Скица за једну статистичку студију латинског језичког варирања
Претраживањем текстуалних узорака из четири латинска писца (Ливија, Сенеке, Августина, Григорија Туронског) изналазе се и квантификују сличности и разлике у неколико тачака. Појединости констатованога стања тумаче се делом као знаци језичке еволуције, делом као назнаке жанровско-стилских константи кроз један дужи период језичке и књижевне историје.
Семантички потенцијал именице stomachus и њених изведеница у Цицероновим делима
Семантички потенцијал именице stomachus и њених изведеница у Цицероновим делима
Циљ овог рада јесте да се испита семантички потенцијал именице stomachus и њених изведеница (глагол stomachari, придев stomachosus, прилог stomachose) у целом Цицероновом корпусу. Досадашња истраживања датог проблема била су жанровски и књижевно-историјски оријентисана, док наша анализа претендује на целовитост предложених закључака, из семантичке и лингвистичке перспективе., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 73-74, Напомене и библиографске референце уз текст
Средњовизантијске поетске монодије с посебним освртом на две Евгенијанове песме у спомен на Продрома
Средњовизантијске поетске монодије с посебним освртом на две Евгенијанове песме у спомен на Продрома
У раду аутор настоји да, између осталог, и на примеру двају стихованих елегичних састава Никите Евгенијана поводом смрти Теодора Продрома, прикаже неколике начине присту па том још од античког периода популарном жанру, нарочито имајући у виду компаративне елементе Евгенијановог тематски идентичног списа у прози. Кључне речи: посмртно слово, монодија, надгробни епиграм, дванаестерац, хексаметар., Апстракт ; Abstract ; Riassunto, Библиографија: стр. 284-285, Напомене и библиографске референце уз текст
Употребе и значења термина хлорос у хомерским еповима
Употребе и значења термина хлорос у хомерским еповима
Овај чланак има за циљ да укаже на разноврсну употребу и нејасна значења термина χλωρός у Илијади и Одисеји. Пошто издвоји и групише све примере овог термина, аутор износи анализу проблематичних места и нуди решења за непрецизна значења., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 18-19, Напомене и библиографске референце уз текст
Херојство нових генерација
Херојство нових генерација
Циљ овога рада јесте да се додатно осветли употреба грчке лексеме ἀριστεία у Цицероновим писмима Атику. Наша лингвистичка анализа показује да је адресант у сва три случаја дату лексему употребио како би окарактерисао понашање припадникâ млађе генерације., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 53-54, Напомене и библиографске референце уз текст

Pages