Lucida intervalla: časopis za klasične nauke
Primary tabs
Lucida intervalla was founded by a group of members of the Department of Classical Studies in Belgrade in 1998, at the time when they perceived their reading and interpreting of ancient texts as sobering acts and breakouts from confusing reality. Hence the name of the journal. The initial idea was to provide students of Classics and general audience with reliable and up to date editions (introductions, original texts, translations, and commentaries) of important and not yet translated works of Greek and Latin literature. In the next 15 years more than 40 volumes were published. The focus of the journal gradually shifted from translations to scholarly contributions, while the proportion of contributions in languages other than Serbian increased slowly but steadily. Today Lucida intervalla is an international peer-reviewed journal devoted to publishing original scholarly research in all areas of Classical Studies.
Homepage
ISSN: 1450-6645
Pages
-
- Ut eadem sit utilitas unius cuiusque et uniuersorum. De l'obligation de sauvegarder l'intérêt général chez les auteurs latins
- La question du bien commun a été abordée par Cicéron dans trois de ses oeuvres : De prouinciis consularibus, De finibus bonorum et malorum et De officiis. Si, dans le De prouinciis, le bien commun trouve son fondement dans l’expérience personnelle de l’auteur qui place l’intérêt de la République audessus de ses rancunes personnelles, dans le De finibus et le De officiis, le vécu laisse la place à la réflexion philosophique. Partant de la théorie de l’harmonie universelle, Cicéron soutient dans le De finibus que le bien commun est inscrit dans la nature, comme le sont du reste les lois qui régissent les cités. Mais il ne saurait y avoir de bien commun sans justice : c’est pourquoi Cicéron s’évertue à démontrer dans le De officiis que les vices sont contraires à la nature, donc au bien commun, et que seules les vertus y sont conformes, avant de conclure sur l’universalité de la solidarité humaine., Bibliografija: str. 50-51, Napomene i bibliografske reference uz tekst, Résumé ; Abstract
-
- Vergil's Empedoclean Universe
- The author revisits the problem of the role of the song of Iopas in Aeneid 1 in order to corroborate and extend the observations of Damien Nelis about the functional coherence of Empedoclean concord and discord in Vergil’s epic narrative. The indirect nature of Vergil’s allusions to Empedocles, the author argues, reflects the nature of the abstract, conceptual presence of Empedoclean philosophical principles in the world that the poem describes. The role of the Empedoclean backdrop in the Aeneid is found to be primarily aesthetical. The study of Vergil’s Empedoclean allusions contributes not only to our understanding of the principles that animate the poet’s literary universe, but also the principles that unite his entire poetic opus, in which Empedoclean principles play a recurring role., Abstract ; Apstrakt, Bibliografija: str. 87-90, Napomene i bibliografske reference uz tekst
-
- Vergilijeva i Ovidijeva Didona
- U tekstu se razmatraju sličnosti i razlike između dvaju književnih likova kartaginske kraljice Didone, jedne iz Vergilijeve Eneide, druge iz Ovidijevih Pisama legendarnih ljubavnica, uz osvrt na mesto koje i jedna i druga Didona zauzimaju u okviru ove dve celine. Odabranim primerima iz tekstova ilustruju se neke od sličnosti i razlika, uz pokušaj objašnjenja odakle one potiču.
-
- Zašto Teucris (Cic. Att. I.12-14)?
- U ovom prilogu raspravlja se o nerazjašnjenom pseudonimu Teucris, koji se javlja u nekoliko Ciceronovih pisama Atiku.
-
- Zu einigen skythischen Glossen
- Der skythische Name der Amazonen, von Herodot als Oiórpata (Οἰόρπατα) wiedegegeben und als ‘Männertöterinnen’ übersetzt, wird zu *Οἰθρπατα verbessert und als Zusammenstellung von altiranisch vīϑr- ‘Krieger’ und *pāt- ay- ‘schlagen, schneiden’ erklärt. Die skythischen Glossen bei Hesychius adigór ‘Heuschrecke’ und ánor ‘Sinn’ werden zu altiranisch matika- bzw. manah- gestellt und einer dem Baktrischen nahestehenden mitteliranischen Sprache zugeschrieben, wo ein vorgestellter m-haltiger Artikel zu einer falschen Zerlegung führen konnte., Abstract ; Апстракт, Bibliografija: str. 16-18, Napomene i bibliografske reference uz tekst
-
- Žitije i pasija jednog antičkog eks-hrišćanina
- In the work of Lucretius, the aspects of translation, poetic creation and philosophical inquiry are presented as three different forms of the same process., Prevod grčkog teksta s komentarom.
-
- Грчко eînai i gígnesthai у старословенском преводу Јеванђеља по Јовану
- Стсл бꙑти преводе се грч. εἶναι („бити“, „постојати“) и γίγνεσθαι („настати“, „постати“) у Јеванђељу по Јовану, што изазива двосмисленост у појединим случајевима., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 142-143, Напомене и библиографске референце уз текст
-
- Два зачетника једне књижевности
- Укључујући се у вишевековну научну дискусију о томе ко је најстарији писац хришћанске књижевности на латинском језику, аутор најпре износи ставове који су се искристалисали као основани, а затим даје запажања о дијалогу Октавије Минуција Феликса којима ставља под знак питања све доминантније мишљење о Тертулијановом првенству. Најважнијим критеријумом аутор сматра драмски датум Минуцијевог дијалога, који, као и у случају његових литерарних узора, Цицеронових дијалога, одсликава стварне историјске околности. Датујући на тај начин Октавија у последњу деценију II столећа – чиме оставља могућим и Тертулијаново првенство – аутор налази да је погрешно посматрати Минуцијево писање као класицистичку реакцију на Тертулијаново писање, него да рад двојице писаца треба посматрати у контексту специфичних месних околности, нарочито њихове потпуно различите публике. Октавија, сматра, треба видети као израз социокултурне и интелектуалне елитизације хришћанске заједнице у Риму – која се одиграла у периоду између деловања двојице ’хришћанских философа’ у престоници, Јустина и Аполонија – што је период у који је смештен драмски датум Октавија, као и њене латинизације – која се догодила под папом Виктором I – када је ово дело написано. Кључне речи: хришћанска књижевност на латинском језику, Минуције Феликс, Тертулијан, датовање, хронолошко првенство, драмски датум дијалога Октавије., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 138-140, Напомене и библиографске референце уз текст
-
- Дуги живот краља Освалда Велимира Лукића
- У овом раду настојимо да укажемо на претенциозност тврдњи о античким мотивима као темељним карактеристикама трагикомичне фарсе у три чина Дуги живот краља Ослвалда Велимира Лукића. Наша пажња биће усмерена на претпостављене везе између његовог дела и античке трагедије, тачније, са Есхиловим Агамемноном. Такође, потрудићемо се да прикажемо како је шездесетих година прошлог века изгледало политичко позориште, и како је песник, и доцније управник, успео да „протури” такву драму на репертоар Народног позоришта у Београду., Апстракт ; Summary, Библиографија: стр. 187-189, Напомене и библиографске референце уз текст
-
- Есхилови драмски принципи у трагедији Оковани Прометеј
- У раду се бавимо Есхиловим драмским принципима у трагедији Оковани Прометеј тумачећи поменуту трагедију. Први део рада је усмерен на специфичност односа према миту и представљању богова, док се у другом делу бавимо формирањем трагичких карактера, ћутањем и односом Прометејеве грешке и казне. Поменутим приступом настојаћемо трагедију Оковани Прометеј поставити у саоднос са Аристотеловим принципима трагичног чиме се треба истаћи посебност Есхиловог дискурса., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 52-53, Напомене и библиографске референце уз текст
-
- Запажања уз орфичку Химну Хекати
- У химни посвећеној богињи Хекати, међу бројним, често сложеним епитетима, за које се испоставља да припадају и другим божанствима, a најчешће Артемиди, налази се и име Περσεία. У чланку се разматрају могућa значења овог облика у поређењу са именом Персефоне и анализира доживљај Хекатиног лика у орфичкој химни., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 30, Напомене и библиографске референце уз текст
-
- Изводи из историје истраживања језика Новог Завета
- Текст пружа основни увид у досадашњу историју истраживања грчког језика Новог Завета, с посебним освртом на његову особеност, извор хебрејског уплива, значај Септуагинте, као и на питања у домену историјске семантике., Апстракт ; Abstract, Библиографија: стр. 126-130, Напомене и библиографске референце уз текст