Књижевна историја (History and Aims: Literary History)
Primary tabs
History and Aims: Literary History (Književna istorija) was founded in 1968 as a journal of the publishing house “Obod” from Cetinje, and later of the publishing house “Vuk Karadžić” as well. Its founder and first Editor-in-Chief was Aleksandar Petrov, succeeded by Jovan Deretić. During its entire existence, the journal relied on the cooperation of the research projects’ associates at the Institute for Literature and Art. In 1991 Literary History became the official organ of the Institute, and its newly appointed Editor-in-Chief, Dušan Ivanić, continued with the distinct literary-theoretical and literary-historical orientation of the journal. With Miodrag Maticki taking the position of Editor-in-Chief in 2001, Literary History broadened its concept to include interdisciplinary and multidisciplinary scientific studies and articles as well.
Pages
-
- Музичко-драмска синтеза музике и текста – карактеризација ликова у опери-ораторијуму Краљ Едип Игора Стравинског
- Сажетак Опера-ораторијум Краљ Едип Игора Стравинског најпознатија је композиција у историји музике која за основу узима истоимену трагедију Софокла. Карактеристична је по томе што је специфичним третманом текста на латинском језику и уз сопствене музичке „коментаре“, на сугестиван начин, аутор успео да дочара појединачне карактере ликова ове трагедије. Анализа појединачних ликова тицала се анализе музике и текста као два ентитета који делују у синтези. Рад се засебно бави актерима трагедије и начинима њихове драмске карактеризације, чија би крајња консеквенца требало да буде одговор на питање у каквом односу стоје антички јунак и модеран човек. Циљ је био да се докаже јединство ова два удаљена ентитета, баш као што постоји претпоставка да би се разматрањем карактера могло спознати да јединствену целину чини оно што ликови изговарају на сцени и оно што композитор додаје као сопствени коментар. На тај начин дошло се до закључка да се унутрашња душевна хтења ликова и прича склапају у нераздвојиву целину.
-
- Немир, жеља за путовањем и сеоба у Крају партије
- Сажетак Полазећи од раних верзија рукописа садржаних у архивској грађи, рад истражује појмове немира, жеље за путовањем и сеобом у Крају партије Самјуела Бекета, анализом обухватајући и Бекетова сценска упутства. Будући да жеља да се настане на другом месту – или, уколико је то могуће, нити на једном, темељно обележава однос ликова према простору, разматрају се драматуршке функције кухиње као означитеља другог света, места које је удаљено од просторија и у које Ф, Б и Клов очајнички желе да се склоне, али нису у стању. Неке од раних верзија Краја партије показују да, поред Клова који жуди да буде негде другде, јаку жељу да отпутује заувек осећа и Хам. У том светлу, идеја сплава као још једног битно обележеног топоса појављује се у МС 1660, изражавајући Б-ову (доцније Хамову) жељу да оде. Такође, у Хамовој нарацији може се уочити и мотив сеобе из Краја партије, којим се човек из приче додатно обележава као мигрант. Подробнија анализа монолога А и његовог потоњег присуства у тексту приближава читаоца разумевању разлога неких од напетости и наглашених сукоба између А и Б, Хама и Клова.
-
- Немогући, тромплејски читалац и његови рођаци
- Сажетак У раду се полази од студије Мери-Лор Рајан Наратив као виртуeлна реалност и њена типологија имерзивног и интерактивног читаоца хипертекста допуњује антиципацијом хипотетичког тромплејског читаоца. Он се објашњава поређењем по сличностима и разликама у односу на зависног читаоца који често подлеже референцијалним или афективним заблудама. Други тип диференцијације се успоставља у односу на лудички концепт читаоца актуелног у виртуелном свету електронских медија. Рад је једна врста генезе која прати читаоце од концептуализација њихових заблуда (синдром Дон Кихот, Ема Бовари), преко читалаца који постају главни јунаци постмодернистичке прозе (Кортасар, Борхес, Павић, Петровић) до антиципација нових читалаца (хипер)текста који у њему нестају.
-
- Никола Милошевић о Лаву Шестову
- Сажетак У раду се показује да је Никола Милошевић зачетник истраживања мисли Лава Шестова код Срба, као и иницијатор систематског превођења његових књига на наш језик. Указује се да код обојице мислилаца постоје извесне сличности у психолошком приступу приликом тумачења дела великих философа, што упућује на могући конкретни утицај Шестова на Милошевића. На крају се разматра питање свемоћи Бога, чиме се руски мислилац посебно бавио, а што је и за Милошевића било средишње у контексту његовог занимања за Бога схваћеног као иманетна трансценденција.
-
- Од Исака до Исуса
- Сажетак Полазиште рада представља разматрање повезаности библијских наратива о жртвовању Исака и Исусовом страдању од раног хришћанства до данас, кроз успостављање значењских паралела и осврт на репрезентативне ликовне представе: од двадесетовековне слике Марка Шагала „Жртвовање Исака“, преко мозаика у јерусалимској Цркви Светог гроба и средњовековних представа Аврамовог наручја, до древне синајске иконе Христа Пантократора. Тежиште рада је, међутим, посвећено разликама, уместо до сада претежно разматраним аналогијама између два најдраматичнија догађаја у Библији. Прича о Аврамовом жртвовању Исака сагледава се и тумачи из дубинско-психолошког угла, односно из јунговске перспективе, полазећи од става да је у основи наратива о Исаку, а потом и приче о Исусовом страдању, архетип жртве који се развија од Старог до Новог завета, чему је у раду посвећена посебна пажња. Показује се да је за интерпретацију изузетно значајан контекст, односно догађаји који су претходили Божјем захтеву да Аврам на жртву принесе Исака, а тичу се прворођеног Аврамовог сина Исмаила и очевог односа према њему. Истраживање се ослања на студију Карла Густава Јунга „Одговор на Јова“, пре свега у домену сагледавања одлика старозаветног Бога који се први пут открио управо Авраму, да би анализа потом била усредсређена на Аврамову природу и позицију у оквиру породице, а затим и на Исаков допринос развоју архетипа жртве, који ће свој пуни израз достићи у Исусовом страдању и резултирати преласком са старозаветне „религије Оца“ на новозаветну „религију Сина“.
-
- Осврт на историју белоруске србистике
- Сажетак Чланак представља кратак преглед основних етапа развоја белоруске србистике од почетка ХХ века, кад је формиран Белоруски државни универзитет, до данас. Истичу се основни проблеми у њеном развоју и анализирају се чиниоци који су одиграли најважнију улогу приликом доношења пресудних одлука. Оцењује се допринос појединих личности (иностраних и домаћих научника, емиграната и Белоруса) у стварању белоруске славистичке школе у погледу проучавања језика, књижевности и културе Србије. Описује се тренутна ситуација везана за наставу србистике на главној високошколској установи у земљи, стање међународне сарадње у области образовања. Приказују се приоритети и трендови у истраживању српске књижевности и културе у оквиру белоруске славистике.